|
|
  |
|
ČEMERNO (Чемерно)
Područje: Planine Starog vlaha i Raške (Sandžaka)
Grupa: Starovlaške planine
Država: Srbija
Najviši vrh: Smrdljuč, 1579 m
Koordinate najvišeg vrha: 43.5822, 20.4251
Grupa: Starovlaške planine
Država: Srbija
Najviši vrh: Smrdljuč, 1579 m
Koordinate najvišeg vrha: 43.5822, 20.4251
O planini ...
|
|
UvodČemerno, odn. Čemerna planina (ćiril. Чемерно; Чемерна планина) je planina u jugozapadnoj Srbiji, na lijevoj strani Ibra, sjeverno od rijeke Studenice. Prirodna granica planine prema sjeveru su doline rijeka Dubočice i Borošnice.
To je planina srednje visine s najvišim vrhom Smrdljuč odn. Smrdljuge (Enciklop. Jugoslavije, 1956.) (1579 m). Osim najvišeg Smrdljuša, ostali vrhovi su: Goleš (1348 m), Gvozdac (1456 m), Rudo brdo (1454 m), Gusarica (1535 m), Tičije brdo (1430 m), Mršava livada (1250 m), kao i drugi manji. Izdužena je u pravcu sjeverozapad-jugoistok oko dvadesetak kilometara - na krajnjem jugoistoku povija se prema jugu. Padine su joj raščlanjene pritokama Ibra i Studenice, a na sjevernoj strani su znatno raščlanjene dolinama pritoka Dubočice i Borošnice. Jedan od najljepših dijelova planine je izvorišna lepeza sjeveroistočno od Gusarice, u predjelu sela Bresnik. Tjeme planine Čemerno je znatno suženo. Na njemu, pod vrhovima nalaze se mnogi izvori, od kojih su najznačajniji: Kadina voda, ispod vrha Gvozdac i Zmajevac, između Smrdljuča i Rudo brda. Najpristupačniji i najpoznatiji izvor nalazi se na 700 m n.v. u mjestu Odmenje - čuvena Savina voda, nadaleko poznata po svojoj ljekovitosti. Prekrivena je mješovitom šumom, u kojoj su na pojedinim dijelovima grebena veći ili manji travnati proplanci s pašnjacima i stočarskim kolibama. Čemerno je poznato i po velikoj površini prekrivenoj borovnicom. Na pitomijoj, južnoj padini nalaze se usamljena naselja raštrkanog (razbijenog) tipa, i tamo su stočarske kolibe i ćumurane građene visoko u planini - sve do ispod najvišeg vrha. Zapadnim dijelovima planinskog tjemena vodi slabiji kolski put, koji se zatim tjemenima kose spušta na sjever ka selima Tolišnici (u gornjem dijelu sliva Borošnice), u područje sela Savovo (zaselak Ponore), i ka Magliču, u dolini Ibra. Mnogo je više stočarskih koliba na južnoj strani Čemerna i one se dižu visoko uz planinske strane iznad kuća sela Savovo i Đakovo. ENGLISH SUMMARY: ČemernoČemerno mountain (Serbian Cyrillic. Чемерно) is a mountain in southwestern Serbia, on the left (western) side of Ibar river, north of the Studenica River. The natural border of the mountain to the north are the valleys of the Dubočica and Borošnica rivers. It is a mountain of medium height with the highest peak Smrdljuč (1579 m). Some other peaks are: Goleš (1348 m), Gvozdac (1456 m), Rudo brdo (1454 m), Gusarica (1535 m), Tičije brdo (1430 m), as well as other lower. It extends in the northwest-southeast direction for about twenty kilometers - in the far southeast it winds southwards. Its slopes are carved by tributaries of the Ibar and Studenica, and on the north side are significantly carved by the tributaries of Dubočica and Borošnica. One of the most beautiful parts of the mountain is a water sources area located northeast of Gusarica zone, in the area of the village of Bresnik. The ridge of mount Čemerno is significantly narrowed. There are many springs beneath the peaks, the most important of which are: Kadina water, below the summit of Gvozdac, and Zmajevac, between Smrdljuč and Rudo brdo peaks. The most accessible and well-known source is in the village of Odmenje - the famous Sava water, widely known for its healing properties. The mountan is covered by mixed forest, and on some parts of the ridge there are larger or smaller grasslands with pastures and cattle huts. On the southern slope are isolated settlements of scattered type. There are many more cattle huts on the south side of Čemerno and they rise high along the mountain sides above the houses of the villages of Savovo and Đakovo. 
Položaj planine Čemerno
Detalj stare topografske karte izvornog mjerila 1:300.000 Ime (Etimologija)ZANIMLJIVOST
Slično ime kao i planina Čemerno u Starom Vlahu, ima više toponima u Dinarskom gorju: Čemernica)(planina u Starom Vlahu u Srbiji), Čemernica (planina južno od Banja Luke), Čemerska planina (planina u srednjoj Bosni), Čemerno (prijevoj i sedlo u istočnoj Hercegovini). |
ŠTO VRIJEDI VIDJETI I POSJETITI:  Klikom na logotip Booking.com direktno pronađi smještaj u okolici planine Čemerno
Oglašavajte ovdje:
|
GEOGRAFIJA / ZEMLJOPIS
Reljef Čemerne planine
Podloga: Elastic Terrain 
Planina Čemerno, prostorni prikaz - pogled iz smjera sjevera
Izvor: Google Earth, 2020. 
Planina Čemerno, prostorni prikaz - pogled iz smjera juga
Izvor: Google Earth, 2020. |
Vrhovi na Čemernom
|
STANOVNIŠTVO I NASELJA
Povijesni pregled
20. stoljeće
|
1915.
Godine 1915. preko Kraljeva su se ka jugu povlačili srpska vojska, vlada i dvor. Na planinama oko Kraljeva: Željinu, Goču, Troglavu, Čemernu, Vranovcu, vodila se velika bitka između srpskih snaga koje su osigurale povlačenje, i združenih snaga Njemačke, Austro-Ugarske i Bugarske. Dana 11.11.1915. godine na Čemernom je vođena značajna bitka Prvog svjetskog rata. Bitka na ČemernuU razdoblju od 7. do 14.11.1915. godine (po juljanskom kalendaru 25.10.-1.11.) na Vranovcu, Troglavu i Čemernu vodile su se žestoke borbe između srpsko-crnogorske i austro-ugarske vojske u sklopu obrane Srbije od armija Centralnih sila. Austrougarska vojska je namjeravala presjeći dolinu Ibra i onemogućiti povlačenje glavnine srpskih armija. Prema riječima povjesničara Jovana Radovića, Srbija je spašena upravo na ovome planinskom vrhu! BITKA Na takozvanom jugozapadnom frontu, u obrani Srbije, bile su Prva i Druga armija, s oko 36.000 ljudi od Aleksandrovca do Ivanjice. Na Čemernu je djelovalo 17.600 vojnika, a oko 4500 volova i konja vuklo je topove. Na srpskoj strani borili su se Studenički odred, Užička vojska, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i dijelom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je na Čemernu i prostoru zvanom Smrdljuč. A Smrdljuč nije slučajno dobio taj naziv. Potomci preživjelih boraca kažu da je Smrdljuč dobio naziv zbog neprijatnog mirisa koji se širio od raspadnutih tijela poginulih vojnika. Toga 11.11.1915. godine pao je snijeg preko metra. Austrougari, predvođeni mađarskim generalom Keveshom izgubili su 625 ljudi koje su pokopali kada je okopnio snijeg, a kada su se promjenile političke prilike, 1935. godine platili su da se tijela iskopaju i prebace u svoje zemlje. Kosti srpskih vojnika još su rasute po ovoj planini, jer nikada nije napravljen popis poginulih, nikada niti jedan vojnik nije dostojno sahranjen. ZNAČAJ BITKE NA ČEMERNU Značaj ove nepravedno zaboravljene bitke je u tome što je ona usporila napredovanje autrougarskih postrojbi prema Studenici, čime je osigurana odstupnica za povlačenje srpskih snaga preko Albanije i Crne Gore. Krajem 1915. godine srpska vojska je bila u defenzivi, napadnuta s tri strane, a kralj Petar, komanda, glavnina vojske i mnogo naroda nalazili su se na području Raške dok su srpski vojnici odolijevali Austro-Ugarima na Čemernu. To je bila posljednja obrana, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mjestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svjedoče o stradanju srpskih odreda koji su štitili odstupnicu državnom i vojnom vrhu, vojsci i narodu. SJEĆANJE NA POGINULE U čast palim borcima podignut je krst (križ), malo ispod samog vrha planine, gdje se svake godine održava spomen na poginule. U planu je i izgradnja spomen-kapele, gdje bi bile postavljene mramorne ploče s imenima poginulih, onim imenima koja budu pronađena u arhivama. IZVOR Bitka na Čemernu. Wikipedija EPILOG Prema nepotpunim i još uvek neslužbenim podacima, u bitki na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika (prema drugim izvorima radi se oko njih 2.000) i 625 Austrijanaca. Srpska je strana, usprkos žrtvama, uspjela zaustaviti protivnika u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni. Bitka na Čemernu je dugo vremena bila gotovo zaboravljena, da bi tek stotinjak godina kasnije, novim vrednovanjem povijesnih izvora, bio prepoznato njezino veliko značenje, kao jedne od važnijih u tz. Velikom ratu, koje je srpska vojska vodila kako bi zaštitila odstupnicu prilikom povlačenja prema Kosovu i Albaniji. Jednako tako su tijela poginulih vojnika bila ostala razasuta na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obilježja i spomena. |
Bitka na Čemernu
Autor: Goran Nikolic; Datum objave: 9.11.2019. Opis: Prezentacija knjige studeničkog pesnika Živojina Žike Stefanovića Bitka na Čemernu u organizaciji PD "Radočelo" Ušće. Govori recezent knjige prof. Radoslav Premović iz Kraljeva. 
Krst zahvalnosti palim borcima na vrhu planine Čemerno
|
Po planini i po kraju ...
Planina Čemerno - zapadni dio
Detalj stare topografske karte izvornog mjerila 1:50.000
Detalj stare topografske karte izvornog mjerila 1:50.000
Planina Čemerno - istočni dio
Detalj stare topografske karte izvornog mjerila 1:50.000
Detalj stare topografske karte izvornog mjerila 1:50.000
VRŠNO PODRUČJE
Smrdljuč VRH; 43.5822, 20.4251; KOORDINATE: NADMORSKA VISINA: 1579 mSmrdljuč (1579 m) je naviši vrh Čemerna. Prema predaji vrh je ime dobio jer je u proljeće 1916. godine, kada je zatoplilo, cijelo područje smrdilo od brojnih leševa vojnika poginulit u velikoj bitki krajem 1915. godine. U Enciklopediji Jugoslavije (1956.) navedeno je i ime Smrdljuge.
Na tjemenu Smrdljuča kod tzv. vojničkog krsta, odn krsta zahvalnosti, unazad nekoliko godina redovito se održava vjerski spomen - parastos srpskim vojnicima poginulima na ovoj planini 11.11.1915. godine, štiteći odstupnicu srpskoj vladi, kralju Petru i vrhovnoj komandi i stanovništvu, koji su se povlačili uz Ibarsku klisuru prema Kosovu i Albaniji. Taj drveni vojnički krst bio je podignut 24.4.2010. No, godine 2018. on je od udara groma oštećen i spaljen, a u istome nevremenu je razbijeno i osulo se i njegovo kameno postolje. Spomenik je obnovljen iste godine, a uništeni je zamijenjen novim križem. U ljeto 2017. godine na Smrdljuču je postavljen kamen temeljac za spomen kapelu, na parceli koju je Grad Kraljevo dobio na korištenje od JP “Srbijašume”. Prema projektu izgradnje spomen kapele s krstom, koji obuhvaća i dovođenje struje i vode, planirano je da iz više pravaca prema Čemernu budu popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju. Autor projekta izgradnje vojničke spomen kapele je arhitekt Aleksandar Maričić. |
На врху Чемерна (At the Top of Mt. Čemerno)
Autor: Marko Randjic; Datum objave: 9.12.2019. Opis: На врху Смрдључ (1581m), највишем врху планине Чемерно / At Smrdljuč Peak (1581m), the summit of Mt. Čemerno У току Првог светског рата, око врхова Чемерна, од 7. до 16 новембра 1915. године, водила се одсудна битка којом се штитило повлачење српске војске ка Косову и Метохији. У бици је страдало преко 1000 српских, и 625 аустроугарских војника. |
JUŽNIM PADINAMA
Đakovo NADMORSKA VISINA: 810 m; BROJ STANOVNIKA: 244 (2011.); WIKIPEDIJASavovo NADMORSKA VISINA: 758 m;; BROJ STANOVNIKA: 79 (2011.); WIKIPEDIJASavovo je selo koje pripada administrativnoj jedinici grad Kraljevo u Raškom okrugu.
Zaselak Ponore, kao dio sela, nalazi se ispod grebena planine Čemerno, na nadmorskoj visini oko 1100 m. Do 2010. godine je imao je desetak stanovnika, koji posljednjih godina silaze u niže krajeve. Zaselak je doživio veliki pad nataliteta početkom 21. stoljeća i odseljavanje iz sela. Ima oko 30 domaćinstava koja su ostala uglavnom prazna, koja se otvore dva, tri puta godišnje. Područje je bogato potocima, biljnim i životinjskim svijetom. U zadnjih pet, šest godina mještani su se počeli ponovo okupljati radi održavanja sabora, kada zaselak nakratko oživi. |
Gorštački izbor na pustoj planini Sonja
Autor: Sonja Cvetkovic; Datum objave: 12.1.2020. Opis: Planina Čemerno, pripada onim lepoticama koje svet još uvek nije upoznao. U neposrednoj blizini manastira Studenica, na njenoj zemlji i isposnica Svetog Save, ovde se odigrala i jedna od težih bitaka u Velikom ratu. Na ovoj planini i sve manje naroda. Jedna od retko ostalih Radica Brkušanin, odoleva vremenu i planini.. |
Savine isposnice
|
Drvo ljubavi
U dolini rijeke Studenice, na 6. kilometru od manastira Studnice u smjeru zapada, nalazi se "Drvo ljubavi". Radi se o dvije bukve igrom prirode spojene jednom granom. Ovdašnji narod kaže da će sve one koji posjete "Drvo ljubavi" ono će ih vezati za vjernost i ljubav do kraja života. Nešto dalje, od ceste u dolini Studenice (postoji informativni putokaz) skreće se uskim putem prema padinama Čemerna. Od ovoga mjesta udaljenosti su slijedeće:
Donja Savina isposnica WIKIPEDIJADonja Savina isposnica (Hram Bogorodičinog Pokrova) nalazi se desetak kilometara sjeverozapadno od manastira Studenice, u gustoj šumi, na putu kojim se od ušća Savošnice u Studenicu ide ka Gornjoj Savinoj isposnici. Predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije, u kategoriji spomenika kulture od velikog značaja. Pretpostavljeno vrijeme nastanka je 13. stoljeće. Prema predaji, to je zadužbina Nemanjinog najmlađeg sina, Svetog Save. Ne postoje pisani izvori koji bi potvrdili narodno vjerovanje. Na starinu ovog kultnog mjesta možda bi ukazivalo postojanje katne konstrukcije, pri čemu je podrumska prostorija korištena kao kosturnica, što je slučaj i sa Savinom isposnicom u Kareji.
Donju isposnicu čini malena crkva posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice i monaška kelija u kojoj su živeli isposnici. Bila je tu prepisivačka škola koju je otvorio Sv.Sava dok je bio iguman u Studenici. Donja studenička isposnica je skromnih dimenzija i pravokutnog tlocrta. Crkvu čini naos i oltarni prostor s dvije niše koje ne izlaze iz ravnine pročelja. Moguće je da je prvobitno postojala i priprata. Početkom 17. stoljeća hram je prvi put obnovljen – unutrašnjost je ukrašena freskama visokog kvaliteta koje se pripisuju najdarovitijem slikaru toga doba, Georgiju Mitrofanoviću. Godine 1815. godine isposnica je ponovo obnovljena – vjerojatno je tada nastao konak prislonjen uz sjeverni zid hrama tako da čini s njime neodvojivu cjelinu. Četiri godine kasnije, zograf iz čuvene slikarske obitelji, Aleksije Lazović, djelimično je obnovio živopis i naslikao ikonostas koji i danas postoji. 
Donja Savina isposnica
Autor: Ramonda Gornja Savina isposnica WIKIPEDIJAGornja Savina isposnica pripada manastiru Studenica, udaljena je desetak kilometara od manastira i nalazi se visoko u brdima zvanim Nemanjina kula, na obroncima planine Čemerno, uzvodno uz rijeku Studenicu. Gornja Savina isposnica, kao i Donja Savina isposnica predstavljaju nepokretno kulturno dobro Republike Srbije, u kategoriji spomenika kulture.
Ulaz u gornju isposnicu Svetog Save
Autor: Dragan Obrić; Wikipedija Isposnicu je podigao Sveti Sava nakon svog povratka s Hilandara, u koju se povlačio za vrijeme postova gdje se u miru i tišini molio. Po predaji, Sveti Sava upravo u isposnici piše Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona, a srednjovjekovni zapisi otkrivaju da je on u nedostupnoj klisuri ustanovio čitavu prepisivačku školu iz koje su potekle knjige ispisane srpskim jezikom i ćirilicom, u namjeri da pruže narodu najveće blago – prosvjetu.
Do Gornje Savine isposnice stiže se šumskom stazom koja u prvom dielu prolazi kroz bujnu šumu i prolazeći pored Donje Savine isposnice, ona se sužava na stazu ne širu od jednog metra, koja se nalazi između litice i duboke provalije. Poslije prolaska kroz drvenu kapiju, ukazuje se višekatna isposnica, koja je stisnuta uz liticu, i do koje vodi uska staza i drveni natkriven most. U srednjem vijeku most je imao ulogu da rušenjem spriječi dolazak neprijatelja u isposnicu. Omanja crkva posvećena Svetom Đorđu i kelije (ćelije) Gornje isposnice su zatvorene kada monaha nema u njima, osim jedne prostorije koju kriju jednostavna drvena vrata bez oznaka. Tu je Savina pećina u kojoj se svetac po predanju podvizavao (podvizivanje, trpljenje u slavu Boga, pot i sl.) i Savino bure – izvor zaštićen zidom s prozorčićem kroz koji hodočasnici dugom kutlačom zahvaćaju vodu koja se koristi kao lijek. Posljednji stalni žitelj isposnice je bio shijeromonah Gavrilo, koji je proveo svoje posljednje četrdeset tri godine i tragično stradao u požaru prosinca/decembra 1981. godine. 
Crkvica u Gornjoj isposnici
Prema narodnoj predaji Turci su uništili ove monaške ćelije i isposnice. Autor: Vladimir Mijailović; Wikipedija |
Košaninova Jezera i Isposnica Svetog Save (Košanin's Lakes and the Hermitage of St. Sava)
Autor: Marko Randjic; Datum objave: 11.4.2017. Opis: 09. 04. 2017. Pešačenje članova PK "Era" Užice do Košaninovih Jezera na planini Goliji i Isposnice Svetog Save na planini Čemerno. / The members of PK "Era" Užice on a hike to Košanin’s Lakes on Mt. Golija and the Hermitage of St. Sava on Mt. Čemerno. STUDENICA Savina isposnica
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 15.4.2017. Opis: Planinarski klub ,,ERA,, iz Užica je u nedelju 09. aprila 2017. godine organizovao planinarsku akciju u klisuri reke Studenice iznad mesta gde se reka Savošnica uliva u Studenicu. Izvršen je uspon peške do Savine isposnice i natrag (5 km). Vodič : Stefanović Slobodan Савина кућа тишине
Autor: Zivojin Zika Petrovic; Datum objave; 9.9.2015. Opis: Документарни филм о горњој испосници Светог Саве. ZALEĐENO Dajićko jezero i medvedi sa GOLIJE | Krpljama do JANKOVOG KAMENA | IZAZOVI AVANTURU
Datum objave: 4.4.2021. Autor: Izazovi Avanturu Opis: ZALEĐENO Dajićko jezero i medvedi sa GOLIJE | Krpljama do JANKOVOG KAMENA | IZAZOVI AVANTURU Radovan i Veso su išli na Goliju. Prvi dan su se popeli do isposnice Svetog Save i obišli su jedno etno domaćinstvo gde su kupili domaći sir i kajmak. Obišli su i zaledjeno Dajićko jezero, po snegu su gazili na krpljama i popeli se na najvisi vrh Golije i zapadne Srbije Jankov kamen, a naišli su i na tragove medveda u snegu. Kontakt email: izazoviavanturu@gmail.com |
|
Pohod na Čemerno (The Venture to Čemerno)
Autor: Marko Randjic; Datum objave: 13.10.2014. Opis: 02. 10. 2014. Поход на Чемерно (успон на врх Смрдључ, 1581m). Укупна дужина туре 20 km / Pohod na Čemerno (uspon na vrh Smrdljuč, 1581m). Ukupna dužina ture 20 km. Uspon na Čemerno
Autor: Goran Nikolic; Datum objave: 15.11.2018. Opis: Usponom na vrh Smrdljuč na Čemernu grupa planinara iz Ušća obeležila 100 godina od završetka rata i 103 godina završetka Bitke na Čemernu u kojoj je oko 2.000 srpskih junaka herojskom borbom spasli Srbiju. Čemerno, Smrdljuč 1581m
Autor: MILANA TARBUK; Datum objave: 11.6.2018. Opis: Planinarska akcija:Manastir Studenica, isposnice Svetog Save, vrh Smrdljuč 1581m Vodič Milana Tarbuk, PD Železničar Beograd |
ZAPADNA PODGORINA
|
Od Osonice do planine Čemerno i nazad (From Osonica to Mt. Čemerno and Back)
Autor: Marko Randjic; Datum objave: 13.7.2015. Opis: 11. 07. 2015. Pešačenje od sela Osonica do vrha Smrdljuč (1581m) na planini Čemerno i natrag. Ukupna dužina ture: 20 km. The hike from the village of Osonica to Smrdljuč peak (1581m) on Mt. Čemerno, and back. ČEMERNO Osonica - Dukanci - Vrhovi
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 23.11.2015. Opis: Planinarski klub ,,Era,, iz Užica je u nedelju 22. novembra 2015. godine organizovao izlet na planini Čemerno iznad Ivanjice. U ovoj akciji je učestvovalo 11 planinara iz ovog kluba. Vozilima smo prešli preko Požege i Ivanjice do mesta Osonica. Peške smo prošli kroz selo Dukanci i mesto zvano Paljevine i izašli na vrh Vrhovi (1293 m). Dalje smo nastavili grebenom do ispod vrha Pavlova glavica i spustili se do na početnu tačku Ova planinarska staza je bila duga oko 14 km. ČEMERNO Osonica - vrh Pavlova glava - vrh Goleš - Anište - Boškovići
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 6.2.2018. Opis: Planinarski klub ,,ERA,, iz Užica je u nedelju 04. februara 2018. godine organizovao uspon na vrhove Pavlova glava (1139 m) i vrh Goleš (1355 m) iz sela Osonica u blizini Ivanjice na planini Čemerno. ČEMERNO Uspon na vrh Vis
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 10.2.2016. Opis: Planinarski klub ,,ERA,, iz Užica je u nedelju 07, februara 2016. godine organizovao planinarsku akciju na planini Čemerno, Polazak 22 planinara iz Planinarskog kluba ,,Era,, iz Užica na uspon na vrh Vis (1246 m) je bio u 10,00 časova. Staza je vodila od mesta zvanog Majdan, preko Golog Brda, zatim ispod Zaborjačkog brda I sela Propljenica do vrha Vis, Sa ovog vrha se ekipa spustila preko Ropušnjaka do zidane lovačke čeke I dalje do početne tačke. Kružna tura je bila duga oko 16 km I završena je u 16,00 časova. Nakon ove akcije i druženja sa prijateljima lovcima iz Lovačkog udruženja ,,Dragačevo,, iz Guče, koji su pružili ogromnu pomoć da ova akcija prođe uspešno, planinari su stigli u Užice u 19,30 časova. Vodiči: Stojković Predrag i Stefanović Slobodan. ČEMERNO Uspon na vrh Zaborjačko brdo
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 9.2.2016. Opis: Planinarski klub ,,ERA,, iz Užica je u subotu 06, februara 2016. godine organizovao planinarsku akciju na planini Čemerno, Polazak 6 učesnika na akciju je bio vozilima u 7,00 časova iz Užica Dolazak u selo Gornji Dubac preko Guče i smeštaj u lovačkom domu. Polazak učesnika na uspon na vrh Zaborjačko brdo (961 m) u 10,30 časova . Kružna tura je bila duga oko 13 km I završena je u 15,15 časova. Popodnevno druženje sa prijateljima lovcima iz Lovačkog udruženja ,,Dragačevo,, iz Guče, koji su nam pružili ogromnu pomoć da ova akcija prođe uspešno. Vodiči; Stefanović Slobodan i Stojković Predrag. Uspon na Čemerno u zimskim uslovima (The Ascent to Mt. Čemerno in Winter Conditions)
Autor: Marko Randjic; Datum objave: 13.12.2019. Opis: 07. 12. 2019. Uspon na najviše vrhove planine Čemerno, od zaseoka Boškovići u selu Osonica, preko vrha Vis (1301m), Aništa, i Kadijine vode do vrha Smrdljuč (1581m), najvišeg vrha Čemerna, i vrha Kom (1369m). Povratak na polaznu tačku išao je istom stazom. Dužina ture iznosila je 16km, uz visinsku razliku od 686m u usponu, i isto toliko u silasku. U toku Prvog svetskog rata, oko vrhova Čemerna, od 7. do 16 novembra 1915. godine, vodila se odsudna bitka kojom se štitilo povlačenje srpske vojske ka Kosovu i Metohiji. U bici je stradalo preko 1000 srpskih, i 625 austrougarskih vojnika. The ascent to the highest peaks of Mt. Čemerno, from Boškovići Hamlet, in the village of Osonica, via Vis Peak (1301m), Anište, and Kadijina voda, to Smrdljuč Peak (1581m), the summit of Mt. Čemerno, and Kom Peak (1369m). The return to the starting point went along the same path. Tour length: 16km, elevation gain uphill/downhill: 686m. During the First World War, a crucial battle took place at the peaks of Mt. Čemerno, from 7th to 16th November 1915. Serbian army units protected the retreat of the bulk of the army that moved towards Kosovo and Metohija. Over 1000 Serbian, and 625 Austro-Hungarian soldiers died during the battle. GPS trek sa ove ture možete da preuzmete ovde: / You can download the GPS track from this tour here: https://www.wikiloc.com/hiking-trails... ČEMERNO Milići - vrh Turčinac - Ošlja glava
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 7.12.2018. Opis: Planinarski klub ,,ERA,, iz Užica je u nedelju 07. oktobra 2018. godine organizovao planinarski uspon na vrh Turčinac (1357 m) na planini Čemerno u blizini Ivanjice. Polazak učesnika na stazu je od sela Milići iz doline reke Studenice i ona se odmah penje preko Ošljeg brda i ispod vrha Kukavica do vrha Turčinac.. Sledi spuštanje do početne tačke preko sela Ošlja Glava i zaseoka Šolać nakon pređenih 17 km. Martovski pohod na Čemerno (The March Venture to Mt. Čemerno)
Autor: Marko Randjic; Datum objave: 29.3.2019. Opis: 16. 03. 2019. Pešačka tura na planini Čemerno, i pokušaj uspona na Smrdljuč (1581m), njen najviši vrh od zaseoka Boškovići, u selu Osonica. Uspon nije izvršen usled dubokog snega (oko 50cm), kod mesta pod imenom Anište. Povratak u Boškoviće je izveden preko mesta zvanog Gomilovac, čime je iva tura dobila obeležje kružne. Dužina ture iznosila je oko 9km. / The hiking tour at Mt. Čemerno and the attempt of ascending its summit, Smrdljuč (1581m), from Boškovići Hamlet, in the village of Osonica. The ascent wasn't carried out, due to deep snow (about 50cm), at the place called Anište. The return to Boškovići was made via the place called Gomilovac, by which this tour got the attribute of a circular one. Tour length was about 9km. |
Praktično ...
IZVORI I LITERATURA
Literatura
JOVANOVIĆ, Petar: Čemerno. Članak. Enciklopedija Jugoslavije. Svezak 2, str. 552. Zagreb, 1956.
Elektronski izvori
Planina Čemerno. Krajevo - smeštaj, turizam, odmor
Planine (Čemerno). Kraljevo portal
Čemerno (planina). Wikipedija
Eko karavan: Isposnice. Radio televizija Srbije - VIDEO, 17.8.2015.
Planine (Čemerno). Kraljevo portal
Čemerno (planina). Wikipedija
Eko karavan: Isposnice. Radio televizija Srbije - VIDEO, 17.8.2015.
TEKSTOVI
Ušće: Promocija knjige „Bitka na Čemernu“
Autor: studenicainfo, 10.11.2019.
IZVOR https://studenicainfo.rs/usce-promocija-knjige-bitka-na-cemernu-video/?script=lat
U maloj sali Doma kulture u Ušću sinoć je održana promocija knjige Živojina Stefanovića „Bitka na Čemernu“. O knjizi je govorio recizent knjige i profesor književnosti Radoslav Premović.
Ova poema pisana stihom između lirskog i epskog deseterca, svojevrsno je pesničko opelo srpskim junacima, koji su na Čemernu, novembra 1915 godine, odsudnom bitkom branili i odbranili bočni udar Austro – Ugarske vojske, na Prvu armiju Živojina Mišića, u povlačenju ka Kosovu i Metohiji. Bitka na Čemernu, jedna je od najkrvavijih na balkanskom bojištu u Velikom ratu.
Svako jutro kad se Sunce javi
Prve zrake na Čemerno stavi
I pred veče kad Sunce zalazi,
Pre no zađe, Čemerno pomazi.
Na Čemernu umerena klima
Al ponekad ima oštrih zima
Bukva puca,sve zaledi širom
Pa ga zovu balkanskim Sibirom.
……………………………………………
Nek se priča, večna vatra gori
Da se pamte srpski sokolovi
Narod mali a hrabrost velika,
Srpski narod tvrđi od čelika.
Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.
Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljem, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpske vojske . Bitka je bila gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice i dostojnog obeležja.
Nikada se neće utvrditi tačan broj stradalih jer su izveštaji pisani po mesec dana kasnije u uslovima povlačenja, može se govoriti o nekoliko stotina ubijenih, nestalih i mnogo ranjenih. Naša vojska je držala liniju po vrhu visoravni planine Čemerno odakle se pruža pogled i na manastire Studenicu i Žiču , na Kraljevo , doline zapadne Morave i Ibra , dok je neprijatelj, Austrougarska,napadao iz pravca Kaone. Bitka je trajala od 7. do 16. novembra.
Autor: studenicainfo, 10.11.2019.
IZVOR https://studenicainfo.rs/usce-promocija-knjige-bitka-na-cemernu-video/?script=lat
U maloj sali Doma kulture u Ušću sinoć je održana promocija knjige Živojina Stefanovića „Bitka na Čemernu“. O knjizi je govorio recizent knjige i profesor književnosti Radoslav Premović.
Ova poema pisana stihom između lirskog i epskog deseterca, svojevrsno je pesničko opelo srpskim junacima, koji su na Čemernu, novembra 1915 godine, odsudnom bitkom branili i odbranili bočni udar Austro – Ugarske vojske, na Prvu armiju Živojina Mišića, u povlačenju ka Kosovu i Metohiji. Bitka na Čemernu, jedna je od najkrvavijih na balkanskom bojištu u Velikom ratu.
Svako jutro kad se Sunce javi
Prve zrake na Čemerno stavi
I pred veče kad Sunce zalazi,
Pre no zađe, Čemerno pomazi.
Na Čemernu umerena klima
Al ponekad ima oštrih zima
Bukva puca,sve zaledi širom
Pa ga zovu balkanskim Sibirom.
……………………………………………
Nek se priča, večna vatra gori
Da se pamte srpski sokolovi
Narod mali a hrabrost velika,
Srpski narod tvrđi od čelika.
Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.
Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljem, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpske vojske . Bitka je bila gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice i dostojnog obeležja.
Nikada se neće utvrditi tačan broj stradalih jer su izveštaji pisani po mesec dana kasnije u uslovima povlačenja, može se govoriti o nekoliko stotina ubijenih, nestalih i mnogo ranjenih. Naša vojska je držala liniju po vrhu visoravni planine Čemerno odakle se pruža pogled i na manastire Studenicu i Žiču , na Kraljevo , doline zapadne Morave i Ibra , dok je neprijatelj, Austrougarska,napadao iz pravca Kaone. Bitka je trajala od 7. do 16. novembra.
PREDSTAVLJAMO: “BITKA NA ČEMERNU” KNJIŽEVNO DELO ŽIVOJINA STEFANOVIĆA
Autor: Radoslav Premović, profesor. Studenica.rs, 3.6.2018.
IZVOR http://studenica.rs/predstavljamo-bitka-na-cemernu-knjizevno-delo-zivojina-stefanovica/?lang=lat
POEMA “BITKA NA ČEMERNU“ Ž. STEFANOVIĆA, PISANA STIHOM IZMEĐU LIRSKOG I EPSKOG DESETERCA, SA EPSKOM CELZUROM, POSLE ČETVRTOG SLOGA, SVOJEVRSNO JE PESNIČKO OPELO NEOPOJANIM SRPSKIM JUNACIMA KOJI SU NA ČEMERNU, NOVEMBRA 1915. GODINE ODSUDNOM ODBRANOM BRANILI I ODBRANILI BOČNI UDAR AUSTROUGARSKE VOJSKE NA PRVU ARMIJU ŽIVOJINA MIŠIĆA U POVLAČENJU KA KOSOVU I METOHIJI, SA JASNOM NAMEROM DA PRESEKU ODSTUPNICU I DOKRAJČE 1.A. TA SUDBONOSNA BITKA, JEDNA OD NAJKRVAVIJIH NA BALKANSKOM BOJIŠTU U VELIKOM RATU, DAVNO JE PALA U ZABORAV, UOSTALOM KAO I CELA KRVAVA EPOPEJA SRPSKOG NARODA IZ TOG VREMENA, VALJDA KAO KAPITAL, UZ KRALJEVSKU KRUNU I SRPSKU DRŽAVNOST, U GRAĐENJU NOVE DRŽAVE JUŽNIH SLOVENA – JUGOSLAVIJE?
Pesnik elegično vaskrsava vreme, povod, bitku i njene posledice žaleći prometejsku žrtvu srpskog seljaka čija patriotska svest i borbeni moral i u najtežim, problemskim ratnim trenucima, probijaju nebesa. Taj mali, obični srpski seljak, izrastao iz božje lepote svoga okruženja, posne brazde i kućnog ognjišta, uz gusle, Božić, Vaskrs i Krsnu slavu, 1915. godine u povlačenju Srpske vojske pred trojnom carevinom, da se ne bi kapituliralo, go, bos i gladan, posle četiri godine ratovanja, bespogovorno, do krajnjih granica izdržljivosti, izvršava sve postavljene zadatke komande, koja mu simboliše otadžbinu, i u svakom trenutku je spreman na najveću žrtvu.
U svojoj poemi Ž. Stefanović, kroz petnaest hronološki povezanih poglavlja, u čijem je središtu bitka na Čemernu, bavi se Velikim ratom, na svoj način, ne izneveravajući istorijski tok i priča setnu priču o uzvišenoj žrtvi iz, skooro zaboravljenog događaja koji je imao sudbonosni čin u povlačenju Srpske vojske.
Poema počinje opisom Čemerna, njegove raskošne lepote, pitominom, prirodnim skladom životinja, bilja i čoveka, kao božje datosti pojačano impresivnim doživljajem pesnika, što je u apsolutnoj suprotnosti sa imenom planine i njegovim značenjem, a koje će, posle bitke na Čemernu imati simbolično koreno značenje u stradanju.
Svako jutro kad se Sunce javi
Prve zrake na Čemerno stavi
I pred veče kad Sunce zalazi,
Pre no zađe, Čemerno pomazi.
Zna pesnik da pitomost, lepota i sklad uvek imaju svoja dvojstva i da su suprotnosti isto božja datost, ali pesnik ih prihvata samo u funkciji akcentuacije raskoši koju suprotstavlja ljudskoj ratnoj destrukciji, i zna da lepota i sjaj ljudske krvi, kao njena cena, idu ruku pod ruku.
Na Čemernu umerena klima
Al ponekad ima oštrih zima
Bukva puca,sve zaledi širom
Pa ga zovu balkanskim Sibirom
Krešendo impresije i intimizacije pesnika i planine pojačava se.iz stiha u stih i vrhuni u strofi kojom najavljuje Austrougarskog generala Keveše koga će zadiviti nestvarana lepota prostora, ali koji je iščašen iz tog prostora, nesposoban da ga istinski estetski i duboko doživi.
O jeseni najlepša je meni
Čemerno se celo zarumeni
Žuta boja s bakarnom se meša
Zadivila general-Keveša
Drugo poglavlje Povod počinje podsećanjem na Gavrila Principa i vidovdanski sarajevski antetat koga je Austrougarska iskoristila kao povod za dugo planirani i pripremani napad na Srbiju.
Kad Gavrilo ubi Ferdinanda
Brzo stiže iz Beča komanda
Kao da su jedva dočekali
Ultimatum odmah su poslali
Rat objavi Austro-Ugarska
Ultimatum beše samo maska
Vojska stiže na našu granicu
Carevina podiže palicu
Carska vojska masakr počini
U Loznici, Šapcu, Osečini
Al na Ceru dugove platiše
Stepa misli neće doći više
Apostrofiranjem Stepinog mišljenja pesnik najvaljuje drugu etapu koja će iznuditi kolubarsku slavnu epopeju, koja će izazvati pojačanu srdžbu osramoćenog agresora. Poćoreka će smeniti Makenzen koji će sa tri carevine krenuti u kaznenu ekspediciju i združeni zločin nad srpskim narodom i vojskom koja, iznurena balkanskim ratovima, Cerskom i Kolubarskom bitkom, bolestima i nemaštinom nije mogla da se suprotstavi novom ataku. Da bi izbegla kapitulaciju Srpska vojska je odlučila da se povuče na jug nadajući se pomoći i prihvatu od strane saveznika.
Kralj i vlada odlučiše tada
Svi ka jugu, jedina je nada
Da se spase vojska i država
Trećim delom poeme Boj na Čemernu, Priprema, pesnik priprema čitaoca za finalni događaj, sam bok, kao iznuđenu neminovnost da bi se sprečio udar u bok Srpskoj vojsci u neprijateljskoj nameri da se odseče odstupnica i vojska dotuče.
Silna vojska na planinu stiže
Kanjon Ibra da joj je što bliže
Zadnju bitku Nemačka priprema
Al i Mišić strategiju sprema
I Stolove vojska zauzela
Novi napad da bi započela
Desnom stranom Ibrom da ovlada
Od Kraljeva do Magliča grada
……………
Keveš šalje svoje izvidnice
Da mu snime prostor Studenice
I utvrde puteve i staze
Što najbrže na Ibar izlaz
U četvrtom poglavlju poeme, Zbegovi, dat je opis stanja uoči bitke. Nemačko-austrougarska vojska i tu nastavlja sa zverstvima, ubijanjem civila, silovanjem i paljenjem. Kao posledica svega toga javljaju se zbegov, u pokušaju da se bar zaštiti goli život.
Na Čemernu i okolo njega
Nije bilo života bez zbega
Ovaj narod nastrada, propati
Tako vreme da se ne povrati
………….
Izgorele zgrade i ambari
I u njima domaćinske stvari
Pocrneli temelji od kuća
Samo vidiš gde je bila kuća
…………….
Najteže je bolesnim u zbegu
Nisu mogli da dobiju negu
Ni kad treba, brzo da potrče
Niti stazu sebi da prokrče
Peti deo poeme, Manastir Studenica, je pesnikov beg iz stradalnog i prolaznog u svetrajnost simbolisanu u dugovekom stožeru srpske duhovnosti. Ne, nema tu ni aluzije na invokaciju, ni iščekivanje pomoći, ni sa zemlje ni sa neba, ni kukanja nad sudbinom. Tu je samo pokušaj identifikacije sa precima i uzvišenim vremenom i, možda molitva da se izdrži ovo novo iskušenje pod stalnim stradanjem i bića i svetinja.
Od izgradnje do današnjih dana
Mnogo puta bila opljačkana
Odnošeno sve što je vredelo
Njeno carstvo nije izbledelo
………….
Sad je opet došlo teško vreme
Srbin čeka evropske eksterme
Austriju, Nemačku, Mađare
Na Srbiju hoće da udare
I Bugari, što nam često prete
Združili se da nam se osvete
Da prigrabe gradove i sela
Ratna bitka tako je počela
…………..
Niko više nije u dilemi
I manastir mora da se spremi
Da spašava ljude, imovinu
Nasleđenu srpsku dedovinu
………….
I riznica mora da se prazni
Predmeti su istorijski razni
Razne knjige, ikone, lusteri
Da se skloni i da se proveri
I putire, krstove, kandila
Ispred bande i velikih sila
Plaštenice, povelje, grafike
Jevanđelja, barjake i slike
Rukopise, pisma i tapije
Moralo je sve da se sakrije
I ripide, ukrasne predmete
Riznice su njima prave mete
Sve se sklanja u tajne odaje
Kad se gleda da se ne poznaje
U zidove velikoga grada
Ti otvori još stoje i sada
Šesti deo nosi naziv Odbrana. Odbrana je uvek refleksivna ili smisaona aktivnost koja podrazumeva mere i radnje i nastaje kao reakcija na neprijateljski atak, kao prirodni korak samoodržanja. Pesnik ne amputira ništa iz tog vremena, ne dozvoljava dilemu. To je tako, tada i tu. I namera generala Keveša,i formiranje Ni uzrok, ni posledicu, ni njihove odnose. Prati tok događaja i u ulozi naratora Studeničkog odreda, i prostor, i vreme, i smena komandanta Prve srpske armije.
Kad Bojović dobi teške rane
Mišić stade na čelo odbrane
I zavede ratnu disciplinu
Da vojnici uzalud ne ginu
……..
I formira Odred studenički
Sastavi ga mudro i znalački
Da odbrani Ušće – Pusto Polje
Ovaj narod da niko ne kolje
I postavi jednog od najbolji
Da umiri narod u nevolji
Pukovnika Đorđa Đorđevića
Iz ratova hrabrog sokolića
Mišić shvata koja je to sila
Naša vojska prostor je pokrila
S obe strane reke Studenice
Od Čemerna, Rudna, Planinice
Rov do rova, kopa se planina
Pod komandom Mišić Živojina
………………….
Keveš dođe iz pravca Kaone
Ali Srbi neće da se sklone
Sačekaše ovu silu carsku
Austriju i celu Mađarsku
……………..
Keveš hteo Maglič da opkoli
Al to Mišić nehte da dozvoli
Sa prostorom ovim da ovlada
Pod zidinam Jerininog grada
…………………….
Kad odstupaš, moraš da se tučeš
Posle bitke malo se povučeš
Pa zauzmeš svoj položaj novi
Sve iznova opet se ponovi
…………….
Svaki poraz u pobedu pređe
Pradedovsko to nam je nasleđe
I potomci svi to dobro znaju
Tako Srbi vekovima traju
Dramski zaplet, tok same bitke, koja je toliko sudbonosna za srpsku vojsku, a nama nepoznata ili ne dovoljno poznata, znalački je dat u sedmom delu poeme, Bitka. Počinje se konstatacijom da su te 1915. godine na ratištu izostale velike bitke, taktički ili iz nemoći, ali da više nema izbora. Na Čemernu ona je nametnuta neizbežnost.
Tri armije Srbiju napale
Velike su bitke izostale
Srpska vojska brani se, odstupa
A njen narod u krvi se kupa
………..
Srpska vojska kote zaposela
Pre no što je bitka započela
…………..
U rovove granate padaju
Ljudska tela lome, komadaju
Krv heroja sa zemljom se meša
Na bojištu Mišića – Keveša
…………..
Keveš žuri, osvaja, prodire
Al se Srbin snažno odupire
………
Srpska vojska seljaci, gorštaci
Na nogama štavljeni opanci
Sakupljeni oni brane svoje
Još ne znaju pravi Srbin ko je
Krv se lije po goloj ravnici
Keveš žuri prema Studenici
………….
Ginu ljudi, konji i volovi
Odjekuju brda i dolovi
Čemerno se od krvi rumeni
I potoci mutni i crveni
Nebo gori, čelik i olovo
Napadnuto gnezdo sokolovo
Granatama zemlju preoraše
Na bojištu mnogi pogiboše
………….
I Keveš je pao u nevolju
Gubi vreme ne može da prođe
Kralj i vlada uz dolinu prođe
Plan se topi sneg pada sve više
Srpska vojska teren kontroliše
Pet dana se vodi bitka teška
Al se jedna dogodila greška
Kad Čemerno Keveš zaobiđe
Srpskoj vojsci iza leđa priđe
Na straži je zadremala smena
Pa je tuđa vojska dovedena..
Al se Srbin brzo oporavi
Odstupnicu da brani, nastavi
…………
Studenički odred u borbama
Brane kralja svi su na nogama
Pune puške prazne magacine
Da se spasi ime otadžbine
Keveš stade, dalje nije hteo
Jer je Mišić karavan odveo
Pa okrenu Rudnu, Sebimilju
Novom pravcu, novom ratnom cilju
U novom, osmom delu, Zakasnili, pesnik skoro ushićeno konstatuje da su dušmani zakasnili u svojoj podloj nameri da odseku odstupnicu srpskoj vojsci, ne što nisu pošli na vreme, nego što su im nameru osujetili hrabri , svesni borci, srpski seljaci, izrasli iz dlana Šumadije i ovih obronaka do neprolaza, u čijim srcima je bila čista ljubav prema otadžbini i svest da sada ona samo od njih zavisi.
Nisu mogli lako da se snađu
Da Čemernu priđu i izađu
Zakasnili nekoliko sati
Nije moglo vreme da se vrati
………..
Kralj i vlada stigoše do Raške
Pa je Keveš morao natraške
Ka Mojkovcu usmerio pravac
To mu beše još jedan udarac
U pesnikovoj konstataciji u devetom delu poeme I sneg pade krije se dvoznačnost. Prvo, prst božjeg udela kao pomoć pravednicima, ali i čistina prostora da „zverka“ pokaže svoj trag. Dakle, ne „da prekrije brijeg“, kao atmosversko dešavanje.
Elegičnost koja nebo tamni izbija iz saznanja da su dojučerašnji mladi orači, kosači, igrači u kolu sred crkvene porte, potrčali na poziv otadžbine i položili svoje živote na njen oltar na nekoj planinskoj koti koja je sa njima na njoj postala nebeska, a mi to ne znamo, cenu i ne slutimo i toga nismo svesni.
Sneg ih pokri, čisto belo platno
Tužna bajka i neverovatno
Mesto groba i crne zemljice
Njih pokriva sneg i ledenice
Ostadoše po planinskoj strani
Da se hrane orlovi, gavrani
Ljute zveri, vuci i vučice
I pacovi, kune i lisice
Sveću niko nikom ne zapali
Nit s dve reči da im se zahvali,
Nit okadi grobove njihove
Greh ostade za vek i vekove
Hvala njima na njihovom daru
Položiše život na oltaru
……
Ostaviše poruku nasleđu
Kako Srbin čuva svoju među
I slobodu da slobodno živi
Imal nekog da mu se ne divi
Deseti deo poeme, Posle bitke, svojevrsni je parastos onima koji su se, bezuslovno uzidali u otadžbinski zid nezaborava i sobom oplemenili, na čemernom dlanu ove grude, sve između zemlje i nebesa, ali i zemlju i nebesa. Ovo je svojevrsni prekor državi, vojsci, svim kolenima pokoljenja i svima nama.
Ko će sada njive da poore
Da porani još od rane zore
Da poseje, šljive da posadi
O jeseni krompir da povadi?
Jedanaesti deo ove jedinstvene poeme, spomenika jednom događaju, Proleće, ne počinje, onim što se podrazumeva u ovo godišnje doba, proleće, vaskrs novog životnog ciklusa u prirodi. Ono je ovde vremenski, prostorni, i društveni reper. Ovo, poemsko Proleće, je pokazivanje i progledavanje, skidanje zastora s nacionalnih očiju kojima se mor videti Čemerno iz novembra 1915. godine i da nikada više ne bude van horizonta nacionalnog uma.
Ovo što se ovde dogodilo
Još se samo na Kosovu zbilo
Pored Laba i pored Sitnice
I Čemernu pored Studenice
………….
Sneg se topi, proviruju tela
O sudbino zar si tako htela
Redenici, puške, bajoneti
Pamet stane kad se čovek seti
Ekspresivnost koja izbija iz apsurda bojišta, na kome su smrću izmirene žrtve i zločinci, koje je prekrivno hiljadama leševa u zatečenom i zaustavljenom pokretu, u stanju poluraspada, pojačana je do krika.
Tela leže kao pobacana
Po planini, orlovima hrana
Deo tela često nedostaje
Dah u grlu čoveku zastaje
Pored njih su puške ukrštene
Neke prazne, neke napunjene
I na njima dugi bajoneti
Život stao, bili su na meti
Majka kuka i sinove traži
A oni su na večitoj straži
Dvanaesti deo Bitke na Čemernu, Kosti, je jetka opomena pesnikova potomstvu i svome narodu koji su dozvolili da ova velika i sudbonosna bitka koja je sobom odnela preko dve hiljade ljudi željnih života, a spremnih da svoj život žrtvuju stavljajući ga u zalog za srećne živote svojih potomaka, bude prepuštena zaboravu, voljno ili nevoljno, sve jedno. Boli pesnika, kao nacionalno probuđeno biće, to što umesto spomenog znamenja naroda i potomstva, sami sebi, svojim kostima označavaju grobno mesto, nad kojim razgovaraju vetrovi, tišina, ptice i zveri.
Sto godina prođe i još više
Niko mrtve nehte da popiše
Bilo ih je preko dve hiljade
Niko nehte da opiše jade
Još ni kosti pokupljene nisu
Ostale su po planinskom visu
Da pričaju – to su naše knjige
Našu prošlost i naše nebrige
…………
Do kada će ovako da traje
Kosturnica njima nedostaje
Kosti leže po bukovoj šumi
U bukvama čelik i kuršumi
Pesnik sledećim stihovima jakšićevski poentira, bez ljutnje, besa i srdžbe:
Ljudske kosti srpsko je semenje
Koje raste i pušta korenje
Seme srpsko, naših pradedova
Nek se diči omladina ova
U trinaestom delu ove poeme, U koloni, je nagli zaokret i vraćanje temi. Bitka se desila. Posledičnost je različita na zaraćenim stranama. Bez obzira kako se ova bitka piše, ona se, od onog trenutka kada je Srpska vojska bila u bezbednoj zoni svoga povlačenja čita kao pobeda nad pobedama koja je omogućila onaj feniksovski vaskrs istoj vojsci u proboju Solunskog fronta i oslobođenju Srbije. Bez ove bitke, verovatno ne bi bilo ni sednice Vlade u Raški, ni, albanske golgote, ni Krfa, ni Vida, Zejtinlika, ni Kajmakčalana, Crne reke, ni zlatne slobode.
Posle bitke i posle pobeda
Carstvima je naneta uvreda
Pa se oni silno naljutiše
Sa tri vojske na Srbe krenuše
………….
Srpska vlada donese odluku
Da se sada sa njima ne tuku
I primene strategiju drugu
Da se vojska povuče ka jugu
Mojkovac je četrnaesta glava poeme. Serdar Janko Vukotić sa svojim borcima je na Badnji dan i Božić 1916. godine značenjski reprizirao Bitku na Čemernu. I on je skoro odsudno branio Srpstvo, Srbiju i Srpsku vojsku od bočnog udara Nemaca i Austrougara. Jer ako se nije moglo preko Čemerna, nadali su se dušmani da je preko Mojkovca „meki trbuh“ i da će tu načiniti brešu kroz odbranu da učine što su naumili. Nisu znali niti su pretpostavili da će se Serdar Janko Vukotić tu oduživati svome Srpstvu i svoje Srpstvo zaduživati sa junacima izraslim iz kosovske kobi i srpske tradicije tako kako je činio i omogućio Srpskoj vojsci potreban manevar.
Rajner gleda, teren mu se sviđa
Ali mnoge stvari ne predviđa
………….
Na Mojkovcu serdar Janko čeka
To je bila jedina prepreka
Svoju vojsku razvrstao tako
Ne može je pomerit nikako
………
Hvala njima, i ne treba više
Mojkovačka vrata zatvoriše
Bojna njiva u njihovoj ruci
A bilo je – potegni, povuci
Crna Gora uz Srbiju stala
Rajnerova vojska zaostala
Nije mogla na vreme da dođe
Srpska vojska izmače i prođe
Na Badnji dan, kad badnjaci gore
Bitka traja celu noć do zore
I na Božić, Hristovog rođenja
Rajner nije našao rešenja
Petnaesti deo poeme Bitka na Čemernu, Na kraju, je epilog i normalni sled događaja. Pesnik sumira stranice istorijske čitanke, dopisuje i ostavlja ih nezaobilazne i putniku i namerniku prostora omeđenom srpskim kostima.
Da se bitka ne dogodi spasa
Od Srbije ni traga ni glasa
Ni Soluna, ni Kajmakčalana
Ni slobode što je dočekana
……
Nek se priča, večna vatra gori
Da se pamte srpski sokolovi
Narod mali a hrabrost velika,
Srpski narod tvrđi od čelika
Da u svom životu ovaj pesnik ništa više dobro nije uradio, svojom namerom i ovom poemom se odužio rodu, kao Serdar Janko Vukotić, i sočnim srpskim, slikovitim narodnim,, provejanim jezikom, uz pesničke finese, naterao na razmišljnje nas o nama u ovom vremenskom nevremenu u koga smo zabasali, ne samo svojom krivicom, ali otuđeni, razjedinjeni, neosetljivi za bratske muke u nekakvoj stalnoj trci u kojoj ništa ne stižemo, a usput od nas otpada sve naše, po volji nečijoj da mi više ne budemo mi sa svojim krstom, jezikom i pismom i onakvi kakvi smo, onih čiji smo i budemo sa onima sa kojima smo, svesni da nam niko ne želi da nama bude kao njima ili da mi budemo oni, nego samo da mi više ne budemo mi i da nas nema.
I konačno, kada je već Čemerno dobilo svoju prvu poemu, red je da dobije i spomen kosturnicu, da bar malo obraz operemo.
Autor: Radoslav Premović, profesor. Studenica.rs, 3.6.2018.
IZVOR http://studenica.rs/predstavljamo-bitka-na-cemernu-knjizevno-delo-zivojina-stefanovica/?lang=lat
POEMA “BITKA NA ČEMERNU“ Ž. STEFANOVIĆA, PISANA STIHOM IZMEĐU LIRSKOG I EPSKOG DESETERCA, SA EPSKOM CELZUROM, POSLE ČETVRTOG SLOGA, SVOJEVRSNO JE PESNIČKO OPELO NEOPOJANIM SRPSKIM JUNACIMA KOJI SU NA ČEMERNU, NOVEMBRA 1915. GODINE ODSUDNOM ODBRANOM BRANILI I ODBRANILI BOČNI UDAR AUSTROUGARSKE VOJSKE NA PRVU ARMIJU ŽIVOJINA MIŠIĆA U POVLAČENJU KA KOSOVU I METOHIJI, SA JASNOM NAMEROM DA PRESEKU ODSTUPNICU I DOKRAJČE 1.A. TA SUDBONOSNA BITKA, JEDNA OD NAJKRVAVIJIH NA BALKANSKOM BOJIŠTU U VELIKOM RATU, DAVNO JE PALA U ZABORAV, UOSTALOM KAO I CELA KRVAVA EPOPEJA SRPSKOG NARODA IZ TOG VREMENA, VALJDA KAO KAPITAL, UZ KRALJEVSKU KRUNU I SRPSKU DRŽAVNOST, U GRAĐENJU NOVE DRŽAVE JUŽNIH SLOVENA – JUGOSLAVIJE?
Pesnik elegično vaskrsava vreme, povod, bitku i njene posledice žaleći prometejsku žrtvu srpskog seljaka čija patriotska svest i borbeni moral i u najtežim, problemskim ratnim trenucima, probijaju nebesa. Taj mali, obični srpski seljak, izrastao iz božje lepote svoga okruženja, posne brazde i kućnog ognjišta, uz gusle, Božić, Vaskrs i Krsnu slavu, 1915. godine u povlačenju Srpske vojske pred trojnom carevinom, da se ne bi kapituliralo, go, bos i gladan, posle četiri godine ratovanja, bespogovorno, do krajnjih granica izdržljivosti, izvršava sve postavljene zadatke komande, koja mu simboliše otadžbinu, i u svakom trenutku je spreman na najveću žrtvu.
U svojoj poemi Ž. Stefanović, kroz petnaest hronološki povezanih poglavlja, u čijem je središtu bitka na Čemernu, bavi se Velikim ratom, na svoj način, ne izneveravajući istorijski tok i priča setnu priču o uzvišenoj žrtvi iz, skooro zaboravljenog događaja koji je imao sudbonosni čin u povlačenju Srpske vojske.
Poema počinje opisom Čemerna, njegove raskošne lepote, pitominom, prirodnim skladom životinja, bilja i čoveka, kao božje datosti pojačano impresivnim doživljajem pesnika, što je u apsolutnoj suprotnosti sa imenom planine i njegovim značenjem, a koje će, posle bitke na Čemernu imati simbolično koreno značenje u stradanju.
Svako jutro kad se Sunce javi
Prve zrake na Čemerno stavi
I pred veče kad Sunce zalazi,
Pre no zađe, Čemerno pomazi.
Zna pesnik da pitomost, lepota i sklad uvek imaju svoja dvojstva i da su suprotnosti isto božja datost, ali pesnik ih prihvata samo u funkciji akcentuacije raskoši koju suprotstavlja ljudskoj ratnoj destrukciji, i zna da lepota i sjaj ljudske krvi, kao njena cena, idu ruku pod ruku.
Na Čemernu umerena klima
Al ponekad ima oštrih zima
Bukva puca,sve zaledi širom
Pa ga zovu balkanskim Sibirom
Krešendo impresije i intimizacije pesnika i planine pojačava se.iz stiha u stih i vrhuni u strofi kojom najavljuje Austrougarskog generala Keveše koga će zadiviti nestvarana lepota prostora, ali koji je iščašen iz tog prostora, nesposoban da ga istinski estetski i duboko doživi.
O jeseni najlepša je meni
Čemerno se celo zarumeni
Žuta boja s bakarnom se meša
Zadivila general-Keveša
Drugo poglavlje Povod počinje podsećanjem na Gavrila Principa i vidovdanski sarajevski antetat koga je Austrougarska iskoristila kao povod za dugo planirani i pripremani napad na Srbiju.
Kad Gavrilo ubi Ferdinanda
Brzo stiže iz Beča komanda
Kao da su jedva dočekali
Ultimatum odmah su poslali
Rat objavi Austro-Ugarska
Ultimatum beše samo maska
Vojska stiže na našu granicu
Carevina podiže palicu
Carska vojska masakr počini
U Loznici, Šapcu, Osečini
Al na Ceru dugove platiše
Stepa misli neće doći više
Apostrofiranjem Stepinog mišljenja pesnik najvaljuje drugu etapu koja će iznuditi kolubarsku slavnu epopeju, koja će izazvati pojačanu srdžbu osramoćenog agresora. Poćoreka će smeniti Makenzen koji će sa tri carevine krenuti u kaznenu ekspediciju i združeni zločin nad srpskim narodom i vojskom koja, iznurena balkanskim ratovima, Cerskom i Kolubarskom bitkom, bolestima i nemaštinom nije mogla da se suprotstavi novom ataku. Da bi izbegla kapitulaciju Srpska vojska je odlučila da se povuče na jug nadajući se pomoći i prihvatu od strane saveznika.
Kralj i vlada odlučiše tada
Svi ka jugu, jedina je nada
Da se spase vojska i država
Trećim delom poeme Boj na Čemernu, Priprema, pesnik priprema čitaoca za finalni događaj, sam bok, kao iznuđenu neminovnost da bi se sprečio udar u bok Srpskoj vojsci u neprijateljskoj nameri da se odseče odstupnica i vojska dotuče.
Silna vojska na planinu stiže
Kanjon Ibra da joj je što bliže
Zadnju bitku Nemačka priprema
Al i Mišić strategiju sprema
I Stolove vojska zauzela
Novi napad da bi započela
Desnom stranom Ibrom da ovlada
Od Kraljeva do Magliča grada
……………
Keveš šalje svoje izvidnice
Da mu snime prostor Studenice
I utvrde puteve i staze
Što najbrže na Ibar izlaz
U četvrtom poglavlju poeme, Zbegovi, dat je opis stanja uoči bitke. Nemačko-austrougarska vojska i tu nastavlja sa zverstvima, ubijanjem civila, silovanjem i paljenjem. Kao posledica svega toga javljaju se zbegov, u pokušaju da se bar zaštiti goli život.
Na Čemernu i okolo njega
Nije bilo života bez zbega
Ovaj narod nastrada, propati
Tako vreme da se ne povrati
………….
Izgorele zgrade i ambari
I u njima domaćinske stvari
Pocrneli temelji od kuća
Samo vidiš gde je bila kuća
…………….
Najteže je bolesnim u zbegu
Nisu mogli da dobiju negu
Ni kad treba, brzo da potrče
Niti stazu sebi da prokrče
Peti deo poeme, Manastir Studenica, je pesnikov beg iz stradalnog i prolaznog u svetrajnost simbolisanu u dugovekom stožeru srpske duhovnosti. Ne, nema tu ni aluzije na invokaciju, ni iščekivanje pomoći, ni sa zemlje ni sa neba, ni kukanja nad sudbinom. Tu je samo pokušaj identifikacije sa precima i uzvišenim vremenom i, možda molitva da se izdrži ovo novo iskušenje pod stalnim stradanjem i bića i svetinja.
Od izgradnje do današnjih dana
Mnogo puta bila opljačkana
Odnošeno sve što je vredelo
Njeno carstvo nije izbledelo
………….
Sad je opet došlo teško vreme
Srbin čeka evropske eksterme
Austriju, Nemačku, Mađare
Na Srbiju hoće da udare
I Bugari, što nam često prete
Združili se da nam se osvete
Da prigrabe gradove i sela
Ratna bitka tako je počela
…………..
Niko više nije u dilemi
I manastir mora da se spremi
Da spašava ljude, imovinu
Nasleđenu srpsku dedovinu
………….
I riznica mora da se prazni
Predmeti su istorijski razni
Razne knjige, ikone, lusteri
Da se skloni i da se proveri
I putire, krstove, kandila
Ispred bande i velikih sila
Plaštenice, povelje, grafike
Jevanđelja, barjake i slike
Rukopise, pisma i tapije
Moralo je sve da se sakrije
I ripide, ukrasne predmete
Riznice su njima prave mete
Sve se sklanja u tajne odaje
Kad se gleda da se ne poznaje
U zidove velikoga grada
Ti otvori još stoje i sada
Šesti deo nosi naziv Odbrana. Odbrana je uvek refleksivna ili smisaona aktivnost koja podrazumeva mere i radnje i nastaje kao reakcija na neprijateljski atak, kao prirodni korak samoodržanja. Pesnik ne amputira ništa iz tog vremena, ne dozvoljava dilemu. To je tako, tada i tu. I namera generala Keveša,i formiranje Ni uzrok, ni posledicu, ni njihove odnose. Prati tok događaja i u ulozi naratora Studeničkog odreda, i prostor, i vreme, i smena komandanta Prve srpske armije.
Kad Bojović dobi teške rane
Mišić stade na čelo odbrane
I zavede ratnu disciplinu
Da vojnici uzalud ne ginu
……..
I formira Odred studenički
Sastavi ga mudro i znalački
Da odbrani Ušće – Pusto Polje
Ovaj narod da niko ne kolje
I postavi jednog od najbolji
Da umiri narod u nevolji
Pukovnika Đorđa Đorđevića
Iz ratova hrabrog sokolića
Mišić shvata koja je to sila
Naša vojska prostor je pokrila
S obe strane reke Studenice
Od Čemerna, Rudna, Planinice
Rov do rova, kopa se planina
Pod komandom Mišić Živojina
………………….
Keveš dođe iz pravca Kaone
Ali Srbi neće da se sklone
Sačekaše ovu silu carsku
Austriju i celu Mađarsku
……………..
Keveš hteo Maglič da opkoli
Al to Mišić nehte da dozvoli
Sa prostorom ovim da ovlada
Pod zidinam Jerininog grada
…………………….
Kad odstupaš, moraš da se tučeš
Posle bitke malo se povučeš
Pa zauzmeš svoj položaj novi
Sve iznova opet se ponovi
…………….
Svaki poraz u pobedu pređe
Pradedovsko to nam je nasleđe
I potomci svi to dobro znaju
Tako Srbi vekovima traju
Dramski zaplet, tok same bitke, koja je toliko sudbonosna za srpsku vojsku, a nama nepoznata ili ne dovoljno poznata, znalački je dat u sedmom delu poeme, Bitka. Počinje se konstatacijom da su te 1915. godine na ratištu izostale velike bitke, taktički ili iz nemoći, ali da više nema izbora. Na Čemernu ona je nametnuta neizbežnost.
Tri armije Srbiju napale
Velike su bitke izostale
Srpska vojska brani se, odstupa
A njen narod u krvi se kupa
………..
Srpska vojska kote zaposela
Pre no što je bitka započela
…………..
U rovove granate padaju
Ljudska tela lome, komadaju
Krv heroja sa zemljom se meša
Na bojištu Mišića – Keveša
…………..
Keveš žuri, osvaja, prodire
Al se Srbin snažno odupire
………
Srpska vojska seljaci, gorštaci
Na nogama štavljeni opanci
Sakupljeni oni brane svoje
Još ne znaju pravi Srbin ko je
Krv se lije po goloj ravnici
Keveš žuri prema Studenici
………….
Ginu ljudi, konji i volovi
Odjekuju brda i dolovi
Čemerno se od krvi rumeni
I potoci mutni i crveni
Nebo gori, čelik i olovo
Napadnuto gnezdo sokolovo
Granatama zemlju preoraše
Na bojištu mnogi pogiboše
………….
I Keveš je pao u nevolju
Gubi vreme ne može da prođe
Kralj i vlada uz dolinu prođe
Plan se topi sneg pada sve više
Srpska vojska teren kontroliše
Pet dana se vodi bitka teška
Al se jedna dogodila greška
Kad Čemerno Keveš zaobiđe
Srpskoj vojsci iza leđa priđe
Na straži je zadremala smena
Pa je tuđa vojska dovedena..
Al se Srbin brzo oporavi
Odstupnicu da brani, nastavi
…………
Studenički odred u borbama
Brane kralja svi su na nogama
Pune puške prazne magacine
Da se spasi ime otadžbine
Keveš stade, dalje nije hteo
Jer je Mišić karavan odveo
Pa okrenu Rudnu, Sebimilju
Novom pravcu, novom ratnom cilju
U novom, osmom delu, Zakasnili, pesnik skoro ushićeno konstatuje da su dušmani zakasnili u svojoj podloj nameri da odseku odstupnicu srpskoj vojsci, ne što nisu pošli na vreme, nego što su im nameru osujetili hrabri , svesni borci, srpski seljaci, izrasli iz dlana Šumadije i ovih obronaka do neprolaza, u čijim srcima je bila čista ljubav prema otadžbini i svest da sada ona samo od njih zavisi.
Nisu mogli lako da se snađu
Da Čemernu priđu i izađu
Zakasnili nekoliko sati
Nije moglo vreme da se vrati
………..
Kralj i vlada stigoše do Raške
Pa je Keveš morao natraške
Ka Mojkovcu usmerio pravac
To mu beše još jedan udarac
U pesnikovoj konstataciji u devetom delu poeme I sneg pade krije se dvoznačnost. Prvo, prst božjeg udela kao pomoć pravednicima, ali i čistina prostora da „zverka“ pokaže svoj trag. Dakle, ne „da prekrije brijeg“, kao atmosversko dešavanje.
Elegičnost koja nebo tamni izbija iz saznanja da su dojučerašnji mladi orači, kosači, igrači u kolu sred crkvene porte, potrčali na poziv otadžbine i položili svoje živote na njen oltar na nekoj planinskoj koti koja je sa njima na njoj postala nebeska, a mi to ne znamo, cenu i ne slutimo i toga nismo svesni.
Sneg ih pokri, čisto belo platno
Tužna bajka i neverovatno
Mesto groba i crne zemljice
Njih pokriva sneg i ledenice
Ostadoše po planinskoj strani
Da se hrane orlovi, gavrani
Ljute zveri, vuci i vučice
I pacovi, kune i lisice
Sveću niko nikom ne zapali
Nit s dve reči da im se zahvali,
Nit okadi grobove njihove
Greh ostade za vek i vekove
Hvala njima na njihovom daru
Položiše život na oltaru
……
Ostaviše poruku nasleđu
Kako Srbin čuva svoju među
I slobodu da slobodno živi
Imal nekog da mu se ne divi
Deseti deo poeme, Posle bitke, svojevrsni je parastos onima koji su se, bezuslovno uzidali u otadžbinski zid nezaborava i sobom oplemenili, na čemernom dlanu ove grude, sve između zemlje i nebesa, ali i zemlju i nebesa. Ovo je svojevrsni prekor državi, vojsci, svim kolenima pokoljenja i svima nama.
Ko će sada njive da poore
Da porani još od rane zore
Da poseje, šljive da posadi
O jeseni krompir da povadi?
Jedanaesti deo ove jedinstvene poeme, spomenika jednom događaju, Proleće, ne počinje, onim što se podrazumeva u ovo godišnje doba, proleće, vaskrs novog životnog ciklusa u prirodi. Ono je ovde vremenski, prostorni, i društveni reper. Ovo, poemsko Proleće, je pokazivanje i progledavanje, skidanje zastora s nacionalnih očiju kojima se mor videti Čemerno iz novembra 1915. godine i da nikada više ne bude van horizonta nacionalnog uma.
Ovo što se ovde dogodilo
Još se samo na Kosovu zbilo
Pored Laba i pored Sitnice
I Čemernu pored Studenice
………….
Sneg se topi, proviruju tela
O sudbino zar si tako htela
Redenici, puške, bajoneti
Pamet stane kad se čovek seti
Ekspresivnost koja izbija iz apsurda bojišta, na kome su smrću izmirene žrtve i zločinci, koje je prekrivno hiljadama leševa u zatečenom i zaustavljenom pokretu, u stanju poluraspada, pojačana je do krika.
Tela leže kao pobacana
Po planini, orlovima hrana
Deo tela često nedostaje
Dah u grlu čoveku zastaje
Pored njih su puške ukrštene
Neke prazne, neke napunjene
I na njima dugi bajoneti
Život stao, bili su na meti
Majka kuka i sinove traži
A oni su na večitoj straži
Dvanaesti deo Bitke na Čemernu, Kosti, je jetka opomena pesnikova potomstvu i svome narodu koji su dozvolili da ova velika i sudbonosna bitka koja je sobom odnela preko dve hiljade ljudi željnih života, a spremnih da svoj život žrtvuju stavljajući ga u zalog za srećne živote svojih potomaka, bude prepuštena zaboravu, voljno ili nevoljno, sve jedno. Boli pesnika, kao nacionalno probuđeno biće, to što umesto spomenog znamenja naroda i potomstva, sami sebi, svojim kostima označavaju grobno mesto, nad kojim razgovaraju vetrovi, tišina, ptice i zveri.
Sto godina prođe i još više
Niko mrtve nehte da popiše
Bilo ih je preko dve hiljade
Niko nehte da opiše jade
Još ni kosti pokupljene nisu
Ostale su po planinskom visu
Da pričaju – to su naše knjige
Našu prošlost i naše nebrige
…………
Do kada će ovako da traje
Kosturnica njima nedostaje
Kosti leže po bukovoj šumi
U bukvama čelik i kuršumi
Pesnik sledećim stihovima jakšićevski poentira, bez ljutnje, besa i srdžbe:
Ljudske kosti srpsko je semenje
Koje raste i pušta korenje
Seme srpsko, naših pradedova
Nek se diči omladina ova
U trinaestom delu ove poeme, U koloni, je nagli zaokret i vraćanje temi. Bitka se desila. Posledičnost je različita na zaraćenim stranama. Bez obzira kako se ova bitka piše, ona se, od onog trenutka kada je Srpska vojska bila u bezbednoj zoni svoga povlačenja čita kao pobeda nad pobedama koja je omogućila onaj feniksovski vaskrs istoj vojsci u proboju Solunskog fronta i oslobođenju Srbije. Bez ove bitke, verovatno ne bi bilo ni sednice Vlade u Raški, ni, albanske golgote, ni Krfa, ni Vida, Zejtinlika, ni Kajmakčalana, Crne reke, ni zlatne slobode.
Posle bitke i posle pobeda
Carstvima je naneta uvreda
Pa se oni silno naljutiše
Sa tri vojske na Srbe krenuše
………….
Srpska vlada donese odluku
Da se sada sa njima ne tuku
I primene strategiju drugu
Da se vojska povuče ka jugu
Mojkovac je četrnaesta glava poeme. Serdar Janko Vukotić sa svojim borcima je na Badnji dan i Božić 1916. godine značenjski reprizirao Bitku na Čemernu. I on je skoro odsudno branio Srpstvo, Srbiju i Srpsku vojsku od bočnog udara Nemaca i Austrougara. Jer ako se nije moglo preko Čemerna, nadali su se dušmani da je preko Mojkovca „meki trbuh“ i da će tu načiniti brešu kroz odbranu da učine što su naumili. Nisu znali niti su pretpostavili da će se Serdar Janko Vukotić tu oduživati svome Srpstvu i svoje Srpstvo zaduživati sa junacima izraslim iz kosovske kobi i srpske tradicije tako kako je činio i omogućio Srpskoj vojsci potreban manevar.
Rajner gleda, teren mu se sviđa
Ali mnoge stvari ne predviđa
………….
Na Mojkovcu serdar Janko čeka
To je bila jedina prepreka
Svoju vojsku razvrstao tako
Ne može je pomerit nikako
………
Hvala njima, i ne treba više
Mojkovačka vrata zatvoriše
Bojna njiva u njihovoj ruci
A bilo je – potegni, povuci
Crna Gora uz Srbiju stala
Rajnerova vojska zaostala
Nije mogla na vreme da dođe
Srpska vojska izmače i prođe
Na Badnji dan, kad badnjaci gore
Bitka traja celu noć do zore
I na Božić, Hristovog rođenja
Rajner nije našao rešenja
Petnaesti deo poeme Bitka na Čemernu, Na kraju, je epilog i normalni sled događaja. Pesnik sumira stranice istorijske čitanke, dopisuje i ostavlja ih nezaobilazne i putniku i namerniku prostora omeđenom srpskim kostima.
Da se bitka ne dogodi spasa
Od Srbije ni traga ni glasa
Ni Soluna, ni Kajmakčalana
Ni slobode što je dočekana
……
Nek se priča, večna vatra gori
Da se pamte srpski sokolovi
Narod mali a hrabrost velika,
Srpski narod tvrđi od čelika
Da u svom životu ovaj pesnik ništa više dobro nije uradio, svojom namerom i ovom poemom se odužio rodu, kao Serdar Janko Vukotić, i sočnim srpskim, slikovitim narodnim,, provejanim jezikom, uz pesničke finese, naterao na razmišljnje nas o nama u ovom vremenskom nevremenu u koga smo zabasali, ne samo svojom krivicom, ali otuđeni, razjedinjeni, neosetljivi za bratske muke u nekakvoj stalnoj trci u kojoj ništa ne stižemo, a usput od nas otpada sve naše, po volji nečijoj da mi više ne budemo mi sa svojim krstom, jezikom i pismom i onakvi kakvi smo, onih čiji smo i budemo sa onima sa kojima smo, svesni da nam niko ne želi da nama bude kao njima ili da mi budemo oni, nego samo da mi više ne budemo mi i da nas nema.
I konačno, kada je već Čemerno dobilo svoju prvu poemu, red je da dobije i spomen kosturnicu, da bar malo obraz operemo.
