|
|
SJEVEROISTOČNI POJAS DINARSKOG GORJA > PLANINE STAROG VLAHA I RAŠKE (SANDŽAKA) > STAROVLAŠKE PLANINE > Zvijezda (kod Višegrada)
Država: Bosna i Hercegovina, Srbija
Najviši vrh:Veliki Stolac, 1675 m (na pojedinim kartama 1673 m)
Koordinate najvišeg vrha: 43.9137, 19.2856
Država: Bosna i Hercegovina, Srbija
Najviši vrh:Veliki Stolac, 1675 m (na pojedinim kartama 1673 m)
Koordinate najvišeg vrha: 43.9137, 19.2856
|
|
UvodZvijezda (ćiril. Звијезда; nazivaju ju još i Zvezda; Звезда) je planina u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni i Hercegovini. Leži na istočnoj (desnoj) strani velikog zavoja kanjonske doline Drine, i zapravo čini zapadni nastavak planine Tare, od koje je odvojena klisurom rijeke Dervente.
Nalazi se sjeverno od Višegrada, u trokutu između sela Rastište, Jagoštica i kanjonskog dijela Drine (vrh Veliki kraj, 1444 m). Kao prirodni nastavak visoravni Tare, ponekad se naziva i "visoka Tara". Njezin najviši vrh Veliki Stolac (1675 m; prema pojedinim izvorima 1673 m) nalazi se na bosanskom teritoriju. Ostali viši vrhovi su: Kozji rid (1591 m), Pivnice (1575 m), Mrka kosa (1545 m) i Lisnata glavica (1510 m), sa srpske strane. Pod šumom je i pašnjacima. Spada u najšumovitije planine Europe. Stanovništvo se pretežno bavi stočarstvom. Na planini Zvijezda nalazi se najveći vertikalni kanjon Srbije tzv. Kanjon Zvijezde, otkriven 12.6.2010. godine. Srpski dijelovi planine pripadaju Nacionalnom parku "Tara". ENGLISH SUMMARY: ZvijezdaZvijezda (Serbian Cyrillic: Звијезда) is a mountain on the border of Serbia and Bosnia and Herzegovina, between towns of Bajina Bašta and Višegrad. Its highest peak Veliki Stolac lies on Bosnian territory and has an elevation of 1,673 meters above sea level, followed by Kozji rid (1,591 m), Pivnice (1,575 m), Mrka kosa (1,545 m), and Lisnata glavica (1,510 m), on Serbian side. Zvijezda lies on a large bend of the Drina river, and presents a western continuation of the Tara mountain. Serbian parts of the mountain belong to the Tara National Park. SOURCE WIKIPEDIJA 
Položaj planine Zvijezde
Detalj stare topografske karte izvornog mjerila 1:300.000 O najvišem vrhu Tare U pojedinim elektroničkim izvorima koji govore o planini Tari, možete naići na podatak da je Kozji rid (1591 m) najviši vrh planine Tare. Točno je da je taj vrh viši od vrha Zborište (1544 m) na Tari. Međutim, ovdje se radi o nespretnoj interpretaciji činjenice da je Kozji rid najviša točka samo Nacionalnog parka "Tara", ali ne planine Tare, jer se Kozji rid zapravo nalazi na susjednoj planini Zvijezdi - iako on sâm nije i najvši vrh Zvijezde, već na toj planini još viši Veliki Stolac (1675 m). |
ŠTO VRIJEDI VIDJETI I POSJETITI:  Klikom na logotip Booking.com direktno pronađi smještaj u okolici planine Zvijezde
Oglašavajte ovdje:
|
GEOGRAFIJA / ZEMLJOPIS
Planina Zvijezda, prostorni pogled iz smjera zapada
Izvor: Google Earth, 2020.
Izvor: Google Earth, 2020.
Visinske zone planina Tare (pozadi) i Zvijezde (sprijeda) prikazane u prostornom računalnom modelu (pogled iz smjera sjeverozapada)
Izvor: Radović i sur., Implementation of GIS technologies in assessment and protection of natural values of Tara National Park, 2005. 
Granice i reljef planine Zvijezde
Podloga: Elastic Terrain |
Kanjon Drine i jezera Perućac
Datum objave: 23.12.2016. Autor: Nenad Maric Opis: Kanjon Drine i jezera Perućac. Jedan od najlepših kanjona Srbije. Nacionalni park Tara. Kanjon Drine, najviše poznat po drevnom splavarenju, kroz strme i mračne litice Tare i Sušice, niz valovite i hučne slapove Drine veterani splavarenja spuštali su splavove stoletnih stabala a o tome su pisali mnogi ljubitelji prirode počevši od Aleksandra Deroka do Bogdana Baštovanovića, veterana splavarenja. Danas kanjon Drine predstavlja izuzetan doživljaj za turiste u vožnji brodom ili kajakom od Perućca kod Bajine Bašte. Skrivene lepote Tare | Na vrhu u oblacima | Izazovi avanturu
Datum objave: 5.12.2021. Autor: Izazovi avanturu Opis: U drugoj epizodi iz Nacionalnog parka "Tara" popeli smo se na njen najviši vrh Veliki Stolac, koji se našao u oblacima. Nakon toga posetili smo selo Donje Karaklije gde nas je domaćica Milijana ugostila domaćim specijalitetima. Drugi dan je bio posebna poslastica, prošli smo malo poznatim kanjonom Neveljskog potoka, poznatim i pod nazivom kanjon Grlac. Uživajte u novoj epizodi! 👉 Kontakt email: izazoviavanturu@gmail.com |
PRIRODA
|
|
|
|
Pančićeva omorika
|
Pančićeva omorika (lat. Picea omorika) je crnogorična vrsta drveta iz porodice Pinaceae. To je vrsta smreke (smrče) koja raste u jako malom arealu i endemska je vesta u Srbiji i Bosni (Podrinje) i tercijarni relikt. Raširena je i po parkovima dikljem Europe i Sjeverne Amerike, a koristila se i kao božićno drvce. Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta, te joj dao znanstveni naziv i opis. Znanstveni naziv omorika potječe od lokalnog imena za ovu vrstu četinjača (četinara). Pančić je rođen u naselju Ugrini u Bribiru, u Hrvatskoj, a od 1846. godine liječnikom je u Srbiji gdje se bavio izučavanjem flore i faune, mineralogije i geologije.
RASPROSTRANJENOST Ova vrsta je relikt iz doba tercijara, kada je imala veliko područje rasprostiranja. Uslijed promjene klime, sačuvala se u prirodi samo u području oko donjeg i srednjeg toka rijeke Drine u istočnoj Bosni i zapadnoj Srbiji. Endem je Balkanskog poluotoka. Otkrio ju je prirodoslovac Josip Pančić, kraj sela Zaovine na planini Tari 1875. godine. OPIS VRSTE Naraste do 30 m na strmim i vapnenastim terenima. Deblo je ravno i vitko. Gornje su grane usmjerene prema gore, a donje prema dolje, dok su srednje vodoravno usmjerene. Donje su grane najduže, a vrhovi su im savinuti prema gore. Iglice su oko 2 cm dugačke, odozdo s 2 bijele pruge puči, na donjoj strani izbojka raščešljane. Korijenje je vodoravno postrano, prilagođava se uvjetima tla. Jedan kilogram sadrži 350.000 sjemenki s krilcima. Prosječna klijavost je 45%. Kora je tanka i crvenosmeđa, ljušti se u obliku većih nepravilnih pločica. Pupovi su sitni, jajoliko ušiljeni, bez mole, kestenjaste boje, dugi 3-4 mm. Muški cvjetovi su svijetlocrveni, a ženski crvenkasti, smješteni pri samom vrhu krošnje. Češeri su do 6 cm dugi, oko 1-2 cm u promjeru, u početku tamno-plavkasti do ljubičasto-smeđi, a kasnije smeđi s prelijevanjem na plavu boju. Sjeme je tamnomrko, obrnuto jajoliko, 2.5 do 3 mm dugačko, okriljeno. Krilce je dugo oko 8 mm, sazrijeva iste godine u listopadu/oktobru ili studenom/novembru. Osim iz sjemena, ova se vrsta ponekad razmnožava i vegetativno (položenice, zalegnute grane). EKOLOŠKI ZAHTJEVI Zahtjevi ove vrste za toplinom, svijetlom i tlom su vrlo skromni. Pripada u vrste široke ekološke amplitude. U prirodi uspijeva na vapnenačkoj podlozi na nadmorskoj visini od 300 do 1700 m, a čak i u vrlo mokrim staništima s crnom johom. Podnosi umjerenu zasjenu, vrsta je polusjene. Otporna je na štete od snijega, zahvaljujući posebnom izgledu krošnje. Vrlo je otporna na štetne plinove i prašinu, često se sadi u gradovima i industrijskom području. Raste polako, doživi do 150 - 200 godina. IZVOR Pančićeva omorika. Wikipedija Kako je Pančić otkrio omoriku
Josif Pančić je omoriku tražio punih 20 godina. Za nju je, kao za četinjaču koja se razlikuje i od jele i od smrče, prvi put čuo u užičkom kraju 1855. godine. U potrazi za neobičnom četinjačom prvi put je 1861. posjetio ovaj kraj, ali je tom prilikom nije uspio pronaći. Godine 1865. naredio je da se za potrebe Velike škole, iz zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinjača. Među prikupljenim materijalom našle su se dvije grane omorike, ali nije bilo zabilježeno odakle su donijete niti ko ih je poslao. Već slijedeće godine krenuo je sa svojim učenicima na znanstvenu ekspediciju po zapadnoj Srbiji i opet ju nije pronašao iako je išao putem koji je prolazio pored prirodnih staništa omorike. Naposlijetku, omoriku Pančić pronalazi u selu Zaovine (zaselak Đurići) na Tari tek 1875. godine i svoje otkriće objavljuje na njemačkom jeziku u članku Jedan novi četinar u Istočnim alpima, a opis biljke je napisan na latinskom jeziku. Uprkos osporavanjima u tadašnjim znanstvenim krugovima uspio je dokazati da se radi o novoj vrsti smrče (smreke) i nazvao ju je Picea omorica, a često joj je tepao i "ledena lepotica". Po njemu je ova vrsta nazvana domaćim imenom Pančićeva omorika. Pančić je uspio locirati i neka druga prirodna staništa omorike. Botaničar Karlo Maly je 1934. godine otkrio najzanimljivje nalazište Pančićeve omorike na Mitrovcu (pl. Tara) - "Crveni potok" ili "Tepih livada", što prestavlja jedino nalazište omorike na tresetištu. Čuveni austrougarski putopisac Felix Kanitz u svojim djelima navodi da su još stari Rimljani koristili ovu vrstu, zbog izdržljivosti njenog dxveta, za podupiranje rudničkih jama u Bosni. IZVORI I LITERATURA FUKAREK, Pavle: Zaštita endemične Pančićeve omorike u NR Bosni i Hercegovini. Naše starine III - 1956. (PDF) FUKAREK, Pavle: O "Trećem" arealu Pančićeve omorike Drobnjacima. Šumarski list, broj 2, 1941. (PDF) FUKAREK, Pavle: Picea omorika, njezina vrijednost u šumarstvu i pitanje njenog areala. Šumarski list. Broj 11, 1935. str. 493-506 (PDF) 
Mjesto gde je otkrivena Pančićeva omorika - Naselje Đurići na brani Zaovinskog jezera (planina Tara)
Izvor: Wikipedija; Nataša Stefanović; original uploader was Goldfinger at sr.wikipedia - Transferred from sr.wikipedia; transferred to Commons by User:BokicaK using CommonsHelper. Sistematskim terenskim istraživanjima (2017–2020.) na 40 odvojenih lokaliteta potvrđeno je da danas pančićeva omorika (Picea omorika (Pančić) Purk.) formira veće ili manje sastojine na 26 nalazišta u Bosni i Hercegovini, dok su pojedinačna stabla registrira na tri lokacije.
Na bosanskoj strani planine Zvijezde nalazi se čak 7 lokaliteta: Božurevac, Vidikovac, Karaula štula, Veliki Stolac, Dugi do, Gostilja, Tovarnica, kao i pronađeno pojedinačno stablo na lokaciji Mala Gostilja. PROČITAJ VIŠE Mataruga, Milanković: Prirodne populacije Pančićeve omorike u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina). Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, 30. 77-113. (2020) 
Današnje rasprostranjenje Pančićeve omorike u Republici Srpskoj (BiH)
Izvor karte: Mataruga, Milanković: Prirodne populacije Pančićeve omorike u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina). Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, 30. 77-113. (2020) |
Areali Pančićeve omorike u Srbiji i Bosni i Hercegovini
Karta objavljena u časopisu Šumarski list, broj 2, 1941. godine (Ing. FUKAREK PAVLE, (Sarajevo): O "trećem" arealu Pančićeve omorike u Drobnjacima) 
Areal Pančićeve omorike
Izvor: Pavle Fukarek, Zaštita endemične Pančićeve omorike u NR Bosni i Hercegovini. Naše starine III - 1956. str. 290 |
STANOVNIŠTVO I NASELJA
Priče iz planine
IZ STARE LITERATURE
Opis staništa Pančićeve omorike na planini Zvijezdi
Prema opisu P. Fukareka, 1956.
IZVOR FUKAREK, Pavle: Zaštita endemične Pančićeve omorike u NR Bosni i Hercegovini. Naše starine III - 1956. str. 291-292 (PDF)
Prema opisu P. Fukareka, 1956.
IZVOR FUKAREK, Pavle: Zaštita endemične Pančićeve omorike u NR Bosni i Hercegovini. Naše starine III - 1956. str. 291-292 (PDF)
|
1 . Sastojina "Gostilje Brdo"
Jedno možda danas od najpristupačnijih nalazišta Pančićeve omorike jeste ono kraj sela Gostilje ("Gostilje Brdo"), udaljeno od Višegrada 3 sata jahanja, a na samoj granici spram NR Srbije. Sastojina Pančićeve omorike nalazi se tu na sjevernim strmim padinama brda Gostilje u visini od oko 1100—1300 m, na krečnjačkoj podlozi, koja na mnogo mjesta poput rebara i velikih blokova izlazi na površinu. Ovdje je ona izmiješana sa smrčom, bukvom, jelom, jasikom, jarebikom, crnim borom i drugim vrstama, među kojima se naročito ističu na kamenitim grebenima mukinja i crnograb u manjem broju. Sastojina je, naročito tokom prošlog rata oštećena sječom na golo, mjestimično i na povrišnama od više ha. Naravno, nije mogao izostati ni potkornjak, pa je sastojina usljed toga i danas još znatno ugrožena. Rezervat bi ovdje trebalo da obuhvati oko 40—50 ha sastojina Pančićeve omorike, zajedno sa jednim nešto širim zaštitnim pojasom. Rezervat se ima osnovati na terenu državnog vlasništva, sa zabranom sječe, koja je i dosada bila na snazi (uz proširenje i na druge vrste, a ne samo na Pančićevu omoriku), ćime se ne bi oštetili nikakvi mjesni niti širi interesi. 2—3. Sastojina "Stolac" Sjeverne i sjeveroistočne strme padine brda Veliki Stolac obrasle su danas sa sigurno najljepšom i naprostranijom starom sastojinom Pančićeve omorike. Tu imamo, u t. zv. "strugovima" čitav niz manjih, potpuno čistih sastojina Pančićeve omorike, koje se izmjenjuje sa mješovitim sastojinama na kamenitim rebrima, gdje uz Pančićevu omoriku raste i crni bor, jasika, pa čak i jedan makljen! U rubne sastojine umiješane su druge vrste kao, naprimjer, jela, bukva i breza. Sastojine se nalaze u nadmorskoj visini od oko 1100—1500 m i obuhvataju približno oko 35 ha. Navodno, ovdje je postojalo oko 38.000 odraslih stabala, a podmladak je mjestimičan, a negdje i vrlo dobro razvijen. 1947 godine šumski požar uništio je jedan dio ove sastojine (na zapadnom njenom kraju), a istovremeno i nekoliko starih stabala Pančićeve omorike koja su se nalazila zapadno od glavnog niza sastojina, u mješovitoj šumi bukve, jele i obične smrče na mjestu zvanom Vrata. U blizini, u pravcu sjeverozapada, na udaljenosti od oko 1500 m od sastojine na padinama Stoca, nalazi se još jedna manja sastojina Pančićeve omorike, na mjestu zvanom Božurevac. Nalazi se u nadmorskoj visini od oko 1000—1250 m, na sjevernoj, odnosno sjeveroistočnoj ekspoziciji. Sastojina je mješovita— jela, smrča i bukva — sa oko 50 stabala Pančićeve omorike bez njenog podmlatka. To su stara stabla visine od 30 m, koja se u donjem dijelu sastojina suše i ugibaju. Sastojina je poznata tek od prije kojih dvadesetak godina i vjerovatno je bila ranije prostranija, odnosno, sa većim brojem stabala Pančićeve omorike. Usljed sječe svedena je na današnju površinu i na navedeni broj preostalih stabala Pančićeve omorike. Neposredno ispod samog Velikog Stoca, na sjevernoj strani, nalazila se nekad u nadmorskoj visini od 850 do 950 m poznata sastojina Pančićeve omorike ispod Karaule Štule, odnosno, nad Brusničkim Potokom. Ovu sastojinu, pošto je bila lakše dostupačna, posjećivali su brojni naučnici Sl. 3. Detalj iz gornjeg dijela sastojine na Gostilje Brdu. — Foto Splettstosser 1953. i većina njih smatrala je da je tu drveće izraslo iz sjemena, koje je vjetar donjeo iz susjedne, nadvišene sastojine Pančićeve omorike na padinama Velikog Stoca. Nije isključeno da je tu bilo davno i požarište. To je bila jedinstvena, jednodobna, vrlo gusta (16.000 stabala po ha!), gotovo čista sastojina mladih Pančićevih omorika, oko 15—18 m visine, na vrlo strmim kamenitim padinama ispod stare granične karaule. Požari 1947 godine uništili su cijelu ovu sastojinu, pa sada na njenom mjestu stoji samo još suho, nagorjelo drveće koje se za života duboko zakorjenilo među kamenim pukotinama. Nije isključeno da će se ovo požarište ponovno zašumiti prirodnim naletom sjemena sa starog drveća iz sastojine pod Velikim Stocem. Sabiranje češera na Stocu bi, prema tome, trebalo smanjiti, ako ne baš i potpuno isključiti kroz jednu do dvije godine. Zbog toga bi i ovo požarište, zajedno sa sastojinama Pančićeve omorike na Božurevcu, trebalo pripojiti sastojini pod Velikim Stocem i obrazovati jedan veći rezervat od najmanje 200 do 300 ha, kako bi se Pančićeva omorika ovdje zaista očuvala i eventualno prirodno povratila na svoja stara staništa. Požarišta bi se i onako morala pošumljavati, pa bi u tome rezervatu bili zadovoljeni i šumsko-uzgojni interesi. |
|
Turistička karta Nacionalnog parka "Tara"
DUŽ RIJEKE DRINE
Pogled na planinu Zvijezdu, s vidikovca Banjska stena
Autor: Ванилица; Wikimedia Commons, Wikipedija 
Pogled na planinu Zvijezdu, s rijeke Drine
Autor: Ванилица; Wikipedija |
Zvijezda - Tradicionalna planinarska akcija PSD Stolac iz Višegrada
Autor: Slobodan Stefanović Opis: PSD ,,Stolac,, iz Višegrada je u periodu od 28-30. septembra 2012. godine organizovalo svoju tradicionalnu planinarsku akciju na planini Zvijezda. Smeštaj učesnika je bio u planinarskom domu ,,Gostilj,,. Između ostalog, izvršen je uspon na najviši vrh ove planine - Veliki Stolac (1673 m.n.v.). Zahvaljujemo se organizatoru ove akcije na prelepoj akciji i druženju |
"Zemlja kanjona"
|
Kanjon Drine
Kanjon Drine pripada kompozitnom tipu dolina, na dužini od nekoliko desetaka kilometara smjenjuju se dolinska proširenja (kotline) i dolinska suženja (klisure i kanjoni) u toku rijeke Drine, na granici Srbije i Bosne i Hercegovine. Najdublji dio kanjona, Drina je izgradila usjecajući se u padine planine Zvijezde na prostoru od ušća rijeke Žepe do Neveljskog potoka, gdje je u pojedinim dijelovima kanjon dubok i do tisuću metara. Kanjon je usječen u masivnim i rijeđe slojevitim srednjotrijarskim vapnencima. Strane kanjona su vrlo strme s brojnim točilima i siparima, obrasle šumskom i grmolikom vegetacijom, ali se često javljaju vertikalne, gole stjenovite površine. Izgradnjom brane kod Perućca, najniži dijelovi kanjona su potopljeni i pretvoreni u Perućačko jezero, koje se prostire do Višegrada i do kojeg je organizirana plovidba brodom. 
Kanjon Drine
Autor: Ванилица; Wikipedija Kanjon Neveljskog potoka
Kanjon Neveljskog potoka se nalazi na sjevernoistočnoj padini planine Zvijezde, u okviru Nacionalnog parka Tara. Kanjon počinje od vrela Nevelj koje je nastalo na kontaktu stijena dijabaz-rožnjačke formacije gornjotrijanskih vapnenaca. Ulaz kanjona je na oko 1000 m n.v. u blizini zaselka Božurina (selo Rastište), a izlaz je u kanjonu Drine na 291 m.n.v. (Perućačko jezero). Dubina kanjona je od 300 do 500 metara, s visinskom razlikom od 710 metara. Kanjon dva puta laktasto skreće, iz sjevernog smjera ka istočnom i ponovo ka sjevernom smjeru. Obrastao je gustom šumskom vegetacijom. Zbog izuzetno male širine u donjem dijelu, kanjon se naziva i Grlac. IZVOR Kanjon Neveljskog potoka. Wikipedija Kanjon Zvijezde (Seoski potok, Selski potok, odn. Matića potok)
Kanjon Zvijezde (Selski potok) na planini Zvijezdi, najekstremniji kanjon u Srbiji, nalazi se na desnoj dolinskoj strani rijeke Drine, na prostoru Nacionalnog parka "Tara". Otkriven je 2010. godine. Kroz kanjon protječe Selski potok, koji se od izvorišta na Zvijezdi do ušća u Perućačko jezero, u dužini od 2,5 km obrušava s visinskom azlikom od 500 metara. Prilikom prvog prolaska kroz kanjon, članovi spelološkog udruženja Wild Serbia Nemanja Nešković i Ivan Nastić prošli su kroz četrdesetak vodopada visine 5-40 metara. Posljednji vodopad se ulijeva u Perućačko jezero, 24 km uzvodno od brane. Kanjon je bio nedovoljno poznat te je planirano i opremanje kanjona od strane Udruženja Wild Serbia i NP "Tara". Zbog lokacije na krajnjem zapadu planine, na najzabačenijem dijelu uz samu okuku Perućačkog jezera, sačuvan je biljni i životinjski svijet. To je carstvo medvjeda i divokoza. Pristup. Od jezera na Perućcu, asfaltiranom cestom do Predovog Krsta, poslije čega 9 km makadamskim putem pored škole u Jagoštici, a zatim još nepun kilometar nizbrdo - prolazi se preko samog vodenog toka Seoskog potoka koji vodi u kanjon. IZVORI Extreme Canyoning tim u kanjonu Seoski potok. Extreme Canyoning Kanjon Zvijezde. Wikipedija NASTIĆ, Ivan: Otkriće najvećeg vertikalnog kanjona u Srbiji 2010. Wild Serbia |
TARA - OSMATRAČNICE - DRLIJE - VELIKI KRAJ
Autor: Milovan Balevic; Datum objave: 7.10.2019. Opis: Osmatracnice na planini Tari Drlije 1324 m Vidaca Veliki kraj 1332 m. Datum snimanja : 13.09.2019. PROŠETAJMO RZAVSKIM BREGOVIMA 2015 - planinarenje
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 19.5.2015. Opis: Planinarski klub ,,ERA,, iz Užica, u nedelju 17. maja 2015. godine je učestvovao u 6. tradicionalnoj planinarskoj akciji ,,Prošetajmo rzavskim bregovima,, koju na planini Zvezdi organizuju naši prijatelji iz PSD ,,Stolac,, iz Višegrada. U ovoj akciji su uzeli učešće i planinari iz planinarskih društava: ,,Sjemeć,, iz Rogatice i ,,Romanija,, sa Pala. Polazak učesnika na akciju iz Užica je u 7,30 časa . Nakon dolaska do manastira Dobrun, pešačka tura preko zaseoka Gornji Tasići, Šimšići i Spasojevići do vrha Stolac (1199 m.n.v.) na planini Zvezda. Nastavak staze između stena sa leve strane sela Veletovo do skoro izgrađene drvene crkve u Gornjim Tasićima i takođe spuštanje do reke Rzav i motela ,,Tomix,, u kome je domaćin organizovao ručak za svih 50 učesnika ove akcije. Povratak u Užice u 18,45 časova. |
IZMEĐU PLANINA TARE I ZVIJEZDE
Predov krst
|
Predov krst je razmeđe planinskih grebena, predjel netaknute prirode, većim dijelom pod režimom zaštite I stupnja, i obuhvaća dijelove područja (atara) naselja Rastište i Jagoštica na planini Tari, u okviru Nacionalnog parka "Tara", na teritoriju općine Bajina Bašta. Nalazi se u izoliranom zapadnom i jugozapadnom dijelu NP "Tara", na oko 1075-1080 m n.v. Najviši vrhovi na ovome području su Kozji rid (1591 m), Pivnice (1575 m), Mrka kosa (1545 m) i Lisnata glavica (1510 m), i Veliki Stolac (1675 m) u BiH,
Ovo "srce" NP "Tara" predstavlja spojnicu planina Tare, Zvijezde i Crnog vrha. Granična linija Srbije s Bosnom i Hercegovinom prolazi na par kilometara od Predovog krsta. Na Predovom krstu nalaze se Lovački dom, Lugarnica NP Tara, Planinarska kuća, koji su izgrađeni u stilu tradicionalnog narodnog graditeljstva. Područje je elektrificirano od 1981. godine i pokriveno mrežom fiksne telefonije, a vodoopskrba je individualna. Lovačka kuća Lovačka kuća je zgrada u vlasništvu NP Tara, građena u razdoblju od 1980. do 1987. godine, po projektu arhitekata Petra Badovinca i Zlate Jarić. Raspolaže restoranom sa 60 mjesta, dnevnim boravkom, terasom sa 200 mjesta i ozidanim ložištem i roštiljem. Smještajni blok ima dva apartmana, pet dvokrevetnih i dvije trokrevetne sobe s ukupno 24 ležaja. Planinarski dom Planinarski dom se nalazi u blizini Lovačke kuće, podignut je 1999. godine, prema idejnom rešenju arhitekte Petra Badovinca, većim dijelom je izgorio 2011. godine, uslijed udara groma. Na istom mjestu NP "Tara" gradi novi objekt prema istoj projektnoj dokumentaciji: objekt od drveta postavljen na kamenom temelju s ulaznim trijemom i masivnim stubovima. Na središnjem dijelu prednje strane je visoka kula kvadratnog tlocrta, natkrivena četvorovodnim krovom s isturenim prozorima i kapićem u funkciji dimnjaka. Krov je pokriven šindrom. U prizemlju su restoran, kuhinja, dnevni boravak i prateće prostorije, na katu su dvije šestokrevetne i četiri četvorokrevetne sobe. Turizam Na Predovom krstu se nalazi turističko-planinarska informacijska točka Nacionalnog parka "Tara", udaljena 15,1 km od kontrolno-informacijskog punkta. Do Predovog krsta se dolazi uskom klisurom Dervente i kroz selo Rastište. U blizini se nalaze biološki najvredniji dijelovi Nacionalnog parka, među kojima se izdvajaju strogi prirodni rezervati s Pančićevom omorikom. Za posjetitelje je uređena pješačka staza od Predova krsta do Bilješke stijene. Sa Predovog Krsta vodi makadamski put dug oko 20 km planinskim grebenom do Zaovinskog jezera i Mitrovca. Planovi. Prostornim planom područja posebne namjene NP Tara i Masters planom razvoja turizma za planinu Taru Predov krst definiran je kao turistička zona, smještena u okviru prostorno-funkcionalne cjeline Visoka Tara i obuhvaća krajnji zapadni dio planine, tj. prostor Nacionalnog parka ograničen tokom rijeke Drine i kanjonom Dervente. Zbog položaja (dio prostora u okviru I i II zone zaštite) ima ograničene mogućnosti turističke eksploatacije. Pogodan je za organizaciju turizma specijalnih interesa (sa naglaskom na ekološki turizam i planinarenje), ruralnog i lovnog turizma. Vidikovci
Najpoznatiji vidikovci oko Predovog krsta su Bilješka stena i Sjenič (Vitomirovac). Vidikovac Sjenič na Vitmirovcu sa nalazi na Crnom Vrhu, 5,5 km južno od Predovog krsta i samo 100 m od šumske ceste. Ovo je uređeni vidikovac na najvećoj nadmorskoj visini i na njemu se nalazi 12 m visoka drvena promatračnica. S vidikovca se pruža pogled na klisuru Dervente, jezero Perućac, Aluge, kao i najbilji pogled na sastojine Pančićeve omorike i šumovite masive Tare. Lijepi ali neuređeni vidikovci nalaze se i u selu Jagoštica, s kojih se pruža pogled na kanjon Drine. Čekova kuća
Oko 8 km udaljen od Predovog Krsta u smjeru Jagoštice nalazi se Čekova kuća, jedan od, kažu, najljepših proplanaka na Tari, idealno mjesto za piknik i odmor. Kako se radi o zaštićenom prirodnom prostoru na ovoj lokaciji je najstrože zabranjena uporada otvorenog plamena i loženje vatre. |
Sjeverozapadni dio Nacionalnog parka "Tara" predstavlja najočuvanije predjele u Srbiji pa i u Europi. U ovom području nalaze se i 3 rezervata prirode: Zvezda planina, Brusnica i Karaula štula, koja predstavljaju pribježišta (refugiji) i jedna od posljednjih staništa tercijarnih biljnih i životinjskih vrsta. Florom okolice Predovog krsta dominiraju mješovite sastojine jele, smreke, bora, bukve, Pančićeve omorike, breze, jasike i jarebike. Jugoistočno od Predovog krsta su još tri rezervata Crvene stene, Bilo (površine 0,23 km2; osnovan 1.1.1950.) i Ljuti breg (površine 0,25 km2; osnovan 1.1.1950.) sa 24 žbunaste i 33 vrste zeljastih biljaka. 
Informativna ploča na Predovom Krstu
Predov krst
Planinarska kuća "Predov krst" Predov Krst na Tari
Autor: Nenad Maric; Datum objave: 30.8.2016. Opis: Predov Krst i vidikovac Sjenič Nacionalni Park Tara. Bajina Bašta. Srbija 
Obavijesna ploča rezervata prirode I kategorije zaštite "Bilo"
Nalazi se na području sela Jokići. Obilježava ga mješovita zajednica Pančićeve omorike i crnog bora. |
|
|
|
Vidikovac Bilješka stena (odn. Bilješke stene)
Vidikovac Bilješka stena (odn. Bilješke stene) nalazi se 6 km od Predovog krsta, na sjevernoj strani planine Zvijezde, na razvođu Neveljskog potoka, na nadmorskoj visini od 1225 metara. S njega se pruža pogled u pravcu kanjona Zvijezde, Perućačkog jezera, naselja Klotjevac (BIH) i sjevernog dijela planine Tare. Pogled u blizini vidikovca privlače pančićeve omorike (relikt i endem Balkanskog poluostrva) i stogodišnji borovi, mješovite šume i specifična vegetacija kanjona. Do Bilješke stene se dolazi uređenim i označenim stazama iz 5,5 km udaljenog Predovog krsta i 2,7 km udaljenog naselja Rastišta. Vidikovac je uređen - opremljen drvenim stolovima, klupama i zaštitnom ogradom. U blizini je mala koliba, podignuta za snimanje filma Ptice koje ne polete, a koja se slobodno koristi. IZVORI Bilješka stena. Wikipedija Bilješka stena. Tara-planina.com 
Pogled na Drinu s vidikovca Bilješka stena
|
Vidikovac Bilješka stijena na Zvijezdi
Autor: Vladimir Miailović Opis videa: Zvijezda planina, na severozapadu masiva Tare, predstavlja krunu Nacionalnog parka i specifičnu prirodnu sredinu u Srbiji i Evropi. U istoimenom rezervatu i rezervatima " Brusnica " i " Karaula štula " , nalaze se pribežišta i jedna od poslednjih staništa tercijarnih biljnih vrsta, retkih i vrednih životinja i ptica. Do Biljeških stiena na liticama kanjona Drine, dolazi se zbog vidikovca sa pogledom na Bosnu, jezero Perućac i hidrocentrale. Zvijezda je u vezi sa Crnim vrhom preko Predovog krsta, novog planinsko-turističkog punkta. |
|
Prirodni rezervat Zvezda
Površina rezervata Zvezda je 2.099,59 ha. Nalazi se na obroncima planine Zvijezde. Veći dio rezervata čine stme litice kanjona rijeke Drine s mješovitim i crnogoričnim šumama. Obuhvaća različite reljefne oblike na nadmorskim visinama od 290 do 1440 m. Rezervat Zvezda obiježava izuzetna biološka raznovrsnost i raznolikost predjela. Predjeli prirodnog rezervata Zvezda jedno su od posjednjih staništa vrlo starih i rijetkih tercijarnih vrsta: Pančićeva omorika (Picea omorika), zelenika (Ilex aqufolium), blagajev likovac (Daphne blagayana), tisa (Taxus boccata) i mnoge druge. Od životinjskih vrsta ovdje obitavaju: medvjed (Ursus arctos), srna (Capreolus capreolus), divokoza (Rupicapra rupicapra), divlja mačka (Felis silvestris), Kuna zlatica (Martes martes), a od ptica: suri orao (Aquila chrysaetos), lešnjikarka (Nucifraga caryocatactes), zimovka (Pyrrhula pyrrhula), krstokljun (Loxia curvirotra), crni djetlić (Dryocopus martius), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca) i dr. U okviru rezervata zastupljena je vegetacijska zajednica: mješovita šuma omorike (Picea omorika), jele (Abies alba), crnog bora (Pinus nigra) i drugih vrsta. 
|
|
Zaovine
Zaovinsko jezero, pogled iz zaselka Bjeluša
Zaovine
Pogled iz zaovinskog zaselka Mandići na jezero, naselje Bjeluša i Bezanja (na suprotnoj obali) i planinu Taru u pozadini. 
Naslovna fotografija
Pogled na stožasti Pasak-vis (1253 m) na planini Zvijezdi, iz zaselka Marići (Zaovine) |
Заовине - Национални Парк Тара
Autor: Nenad Maric; Datum objave: 6.11.2019. Јесењи снимак Заовина у Националном парку Тара. Снимао сам око месец дана 2016.године ове прелепе пределе планине Таре са дроном и фотоапаратом. Karaklijski Rzav u Zaovinama na Tari
Autor: Nenad Maric; Datum objave: 8.7.2014. Opis: Karaklijski Rzav. Zaovine na planini Tari. Jul 2014. godine Vrh Janjač u Zaovinama na planini Tari
Autor: Nenad Maric; Datum objave: 4.8.2012. Opis: Vrh Janjač - 1473 mnv. Pešačenje od Karaklija do vrha Janjač koji se nalazi iznad sela Gornje Karaklije u Zaovinama. Sa vrha je lep pogled na grad Višegrad kao i na Zaovinsko jezero na Tari. Vrh JANJAČ na planini TARI
Autor: Nenad Maric; Datum objave: 6.12.2019. Opis: Do Vrha Janjač (1473 mnv.) na planini Tari se lako stiže laganim pešačenjem od Gornjih Karaklija u Zaovinama. Sa vrha je lep pogled na grad Višegrad, reku Drinu kao i na Zaovinsko jezero. Od skora je Nacionalni park Tara uredio pešaćku signalizaciju i pristupni put pa se automobilom (sem zimi) lagano stiže do ispod samog vrha. Nakon 20 minuta pešaćenja stiže se do cilja. Snimao sam sa DJI Osmo Mobile i Samsung S7 telefonom. Bez zuma. PSD STOLAC Višegrad - "Uspon na vrh Janjač 2022"
Autor: Slobo Stefanovic Datum objave: 10.11.2022. Opis. Psd "Stolac" iz Višegrada je 25. septembra 2022. godine organizovao tradicionalni uspon sa polaskom iz planinarskog doma na Gostilju. Cilj ovogodišnjeg uspona je vrh Janjač na Tari. Vodič: Žarko Krsmanović iz Višegrada. Snimatelj: Slobodan Stefanović iz Užica. PREDIVNA JESEN U ZAOVINAMA NA TARI
Autor: Nenad Maric Datum objave: 19.10.2023. Opis. Šarenilo jesenjih boja oživljava pejzaž, a zajedno sa jezerom slikaju Zaovine najlepšim svetlom. Snimak počinje zaseokom Nova Vežanja, zatim malo jezero Kruščica pa Bjeluša i na kraju Jelisavčići. Snimao sam 18. oktobra 2023. i dan je bio prelep. Posetite naš sajt: www.tara.rs - sa preko 100 objekata za smeštaj u Zaovinama na Tari i ukupno preko 450 u svim delovima ove planine. https://tara.rs/sr/zaovine-na-tari/ Pratite nas na Instagramu: @tara_smestaj |
Jagoštica
|
|
|
|
Sasvim prirodno: Jagoštica, selo na ivici - 1. deo
Proizvodnja: RTS Sasvim prirodno - Zvanični kanal; Datum objave: 6.1.2019. |
Sasvim prirodno: Jagoštica, selo na ivici - 2. deo
Proizvodnja: RTS Sasvim prirodno - Zvanični kanal; Datum objave: 2.2.2019. |
Sasvim prirodno: Jagoštica, četiri godine kasnije – prvi deo
Proizvodnja. RTS Sasvim prirodno - Zvanični kanal; Datum objave: 17.11.2019. |
|
Sasvim prirodno: Jagoštica, četiri godine kasnije – drugi deo
Proizvodnja. RTS Sasvim prirodno - Zvanični kanal; Datum objave: 24.11.2019. |
Kako izgleda kućica na Drini iznutra? | Zabačeno selo Jagoštica | Izazovi avanturu
Datum objave: 28.11.2021. Autor: Izazovi avanturu Opis: Dva sjajno provedena dana, prvi na Drini, drugi na planini Tari. Videćete kako je prošla vožnja SUP daske, videćete zabačeno selo Jagošticu, kanjon Drine i vidikovac Veliki kraj, a videćete i kako izgleda kućica na Drini iznutra. Kontakt email: izazoviavanturu@gmail.com |
Јагоштица 2005.
Datum objave: 26.12.2017. Postavio: Vladisav Biljic Opis. Једна од најлепших у циклусу о бајинобаштанским селима, из априла 2005. |
VRŠNO PODRUČJE
VELIKI STOLAC
|
ZVEZDA Uspon na vrh Stolac iz sela Kršenje - planinarenje
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 22.1.2015. Opis: Planinarski klub ,,Era,, iz Užica je zajedno sa Železničkim klubom planinara ,,Ljeskovac,, iz Priboja u nedelju 18. januara 2015. godine izveo uspon na vrh Stolac(1199 m) i Zagvoznica (1180 m) iz sela Kršanje, zaseok Popovići . Učesnici: Славица Пецикоза , Ana Lapčević , Jasiković Dragoljub , Vidoslav Andzic , Nenad Milinković , Predrag Stojković i Slobodan Stefanović iz ,,Ere,, i Valentina Toković , Milorad Cvijović , Obrad Laković , Luka Milošević iz ,,Ljeskovca,, ZVIJEZDA uspon na vrh Stolac - planinarenje
Autor: Slobodan Stefanovic; Datum objave: 20.1.2014. Opis: Uspon planinara iz Užice od 05. januara 2014. godine. Učesnici: Slavica Pecikoza, Ana Lapčević, Milanka Krivokuća , Ana Lazić , Nenad Milinković , Dragoljub Jasiković i Slobodan Stefanović, vodič. Вишеград: Велики Столац и село Крагујевац / Višegrad: Veliki Stolac i selo Kragujevac
Autor: Bogdan Marić Datum objave: 19.1.2023. Opis. Мало је дана у години, као овог 15. јануара, кад ти Бог и планина подаре оно најљепше од себе. Имали смо прилику од раног јутра уживати у прелијепом, зимском дану. Небо ведро као стакло, сунце довољно јако да не буде прехладно. Снијега довољно да се осјети зимска чаролија нашег Стоца, а опет не превише да отежа ходање. Магла која се издигла на неких 1200 метара додатно је избистрила видике, па је поглед био феноменалан. Како на платну су се исцртали снијегом прекривени врхови Дурмитора, Биоча, Маглића, Волујака, Зеленгоре, Трескавице, Јахорине, Романије, Бјелашнице, Височице... После успона на врх, посјетили смо и чувену пећину Снијежницу. А затим бајковити залазак сунца, кроз моје омиљено планинаско село - Крагујевац. Наравно уз неизоставне разговоре са домаћинима и ''само по једну'' чашицу домаће ракије. Надам се да ћу успјетим овим видеом бар мало да приближим овај дан који ћу сигурно дуго памтити. Уживајте! Да смо здраво и ведро! |
STOLOVAŠ
|
PLANINARANJE - STOLOVAŠ 1023mnv. 14.03.2021.
Datum objave: 17.3.2021. Autor: Nebojša Mikavica Opis: Zanimljiva i lijepa porodična planinarska akcija na vrh Stolovaš 1023mnv, koji se nalazi na opštini Višegrad(Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). Početak staze kreće od sela Rujište, koje se nalazi na oko 21km sjeverno od Višegrada na samoj granici sa Srbijom. Ukupna duža staze je oko 10 km. TREK INFO: https://www.wikiloc.com/hiking-trails... |
|
Вишеград: Успавана села на планини Столац / Višegrad: Uspavana sela na planini Stolac
Autor: Bogdan Marić Datum objave: 17.1.2023. Opis. "Ја сам тренутно једини становник на Стоцу, у два села, из двије државе..." Taко је кроз осмијех говорио домаћин Петко Шимшић из села Столац, са истоимене планине, у марту прошле године, када сам га последњи пут посјетио. Ово бајковито планинско село (1000 - 1100 м/нв) посебно је по много чему, а најпознатије по томе што се простире у двије државе. Граница га дијели на два засеока Спасојевиће, који су већим дијелом у Србији и Шимшиће у РС/БиХ. По цијелој планини, на обје стране, и даље поносно стоје куће брвнаре са помоћним објектима, карактеристичне градње за ове просторе. Многе од њих већ преко сто година пркосе времену и свједоче како се некад живило на Стоцу. Седамдесетих година село је кажу бројало око 200 становника. У срећна времена сељани су дневно по неколико пута прелазили границу друге државе, обављајући само свакодневне послове, или једноставно идући код комшија на кафу и ракију. Данас Петко најчешће кафу пије сам. Повремено са неким ловцем, шумаром, планинаром или другим случајним пролазником, ког увијек радо угости на шољицу, или чашицу разговора. Овај пут сам планину посјетио са нашим планинарским друштвом, са почетном тачком од цркве брвнаре у селу Бијела. A ja сам још једном покушао приказати и приближити љепоту наших заборављених села. Уживајте. Да смо здраво! (Снимано 13. јануара - монтирано 17. јануара 2023. године) |
VIŠEGRAD: SELO CRNČIĆI / U Omaru vrijeme kao da je stalo
Autor: Bogdan Marić Datum objave: 3.5.2023. VIŠEGRAD Вишеград: село Црнчићи, засеок Омар. Наша села - музеји на отвореном, и моја вјечита инспирација за снимање. Куће и помоћни објекти фамилије Баранац у Црнчићима и даље поносно стоје и одлијевају зубу времена, захваљујући вриједним потомцима који их одржавају. Баранци су били познати као чувени мајстори са дрветом у овом крају. Већина очуваних објеката је иста као што је била прије много година кад су Црнчићи врвили од људи. Оно што је морало да се поправља, направљено је тако да не одудара пуно од аутентичних грађевина, те је пролазак кроз ово двориште као пролазак кроз музеј на отвореном, који приказује како се некад живило у овом крају. Ја ћу покушати још једном, бар на овај начин да сачувам наша села од заборава. Нови видео на каналу. Уживајте. (Cнимљено 25. априла '23. год.) |
Вишеград: Село Крагујевац и врх Пећи 1420 м/нв (+ прича о чувеној пећини Снијежници на В. Стоцу)
Autor: Bogdan Marić Datum objave: 28.11.2022. Opis. Села су душа нашег народа! Свједоци нашег поријекла, идентитета , историје и културе. Свако наше село је својеврстан музеј на отвореном. Нестане ли их, изгубићемо и душу. Ако је већ нисмо изгубили. ❤ ⭕Крагујевац (1050-1100 м/нв) 🚩 последње насељено, планинско вишеградско село. Вјечита инспирација за посјету, фотографисање и разговор са његовим мјештанима. Поново сам га посјетио. Овај пут у намјери да попнемо врх Пећи. По обичају свратили смо у село, на кафу и чашицу разговора код Љуба и Радмиле Миличевић. Међутим, овај пут посебно расположен за разговор био је и домаћин Радоје Миличевић. Причали смо о чувеној пећини снијежници на Великом Стоцу, па сам одлучио да и то забиљежим камером. Како се некада вадио лед из снијежнице и продавао локалним трговцима у Вишеграду и шта се све могло купити од једног товара леда. Уживајте! Да смо здраво и ведро! Село Крагујевац - 20. новембар 2022. године ⭕#Снијежница, Велики Столац🚩 Наш Велики Столац обилује богатствима флоре и фауне. Довољно је рећи да је Столац, између осталог друго највеће станиште Панчићеве оморике, те природно станиште ендемских врста мрког медвједа и дивокозе. У најужи круг његових природних љепота по мени спада и пећина Снијежница.Име је добила по снијегу, који се у њој задржава током цијеле године. То наравно и није много ријетка појава на високим планинама, али обзиром да се она налази на висини тек око 1520 метара, то је онда чини врло ријетким природним феноменом. Сам податак да је уцртана у свим топографским картама, говори о томе колики је њен значај био у овом крају. Најзанимњивија прича која се препричава за Снијежницу, везује се за становнике села Крагујвац, из подножја великог Стоца. Наиме, они су поред снијега који се иначе задржавао, током зимских дана додатно убацивали и сабијали снијег у пећину. Са доласком топлијих дана, он би се претварао више у лед. А када дође љето и у Вишеграду и околини крену вашари, разне славе и прославе и са радом крену чувене содаџије, сељани би вадили лед из снијежнице, товарили на коње и носили у град да продају локалним трговцима. Што је још занимљивије, тај посао су морали да раде ноћу, да би се лед што мање топио у путу. Путовали би цијелу ноћ да би рано у зору предали товар, који би како кажу у путу ипак изгубио на тежини око 20%. Поред брања љековитог биља, гљива, смрекове бобе, разних шумских плодова, те уобичајених сеоских послова, то је још једна начин на који су се људи сналазили да опстану у суровим условима на овим просторима, а самим тим и живјели у складу са природом и користили сваки њен дар. По мени то је и најзанимљивија прича са Стоца, уз ону чувену, о брању шишарки Панчићеве оморике. Како се шишарка налази само у клици дрвета, највјештији берачи да не би губили вријеме спуштајући се и пењући, заљуљали би се у клици и лебдећи и до 50 метара изнад земље, качили дрвеном куком за сусједно стабло и пребацивши се на њега тако брже наставили брање. Шишарке су продавали шумском газдинству, гдје би их сушили и после продавали у расаднике. Тако се љепотица са Стоца нашла као украс у парковима широм Европе. Сада кад су та времена далеко иза нас и тешко да ће се икад вратити, а наше вјештине и способности још даље од наших предака, можемо учинити бар толико да ова мјеста и ове приче сачувамо од заборава. |
Hrtar
|
Tvrđava Hrtar nalazi se 13 km sjeverno od Višegrada. Smještena je na obje strane rijeke Drine pri čemu je značajnija fortifikacija na desnoj obali. Osnovna namjena Hrtara je zaštita tamošnjeg prijelaza ("broda"; obližnje selo se i danas zove Stari Brod) preko plićeg dijela korita Drine. Tu ulogu je izgubio kada je u Višegradu izgrađen most Mehmed-paše Sokolovića na Drini 1577. godine, kada je gotovo sva karavanska trgovina prešla u Višegrad.
Hrtar je bio utvrđeni grad koji se sastojao od tri okrugle kule raznih veličina i bedema koji nisu zatvarali obor nego su povezujući kule pojačavali odbrambeni sustav. Na lijevoj obali Drine su ostaci tvrđave s najmanje dvije kule, a koja je kontrolirala i put prema Žepi, nizvodno niz Drinu. Na desnoj obali Drine, visoko na grebenu su ostaci bedema i tri okrugle kule. U okviru bedema se nalaze ostaci duguljaste zgrade, izfrađene u pravcu sjeverozapad-jugoistok, dimenzija oko 35x3,5 metara, koja je najvjerojatnije služila za smještaj posade i u turskom razdoblju za gospodarske svrhe. Najveća okrugla kula na jugoistočnoj strani imala je promjer od oko 7,7 m, a debljinu zida oko 1 m. Manje okrugle kule na sjeverozapadnoj strani imale su vanjski promjer oko 4,4 m, a debljinu zida oko 0,7 m. Na desnoj strani rijeke nalazi se i nekoliko manjih pećina a pretpostavlja se da je ona najniža korištena kao spremište ili prostor za nadgledanje prijelaza na Drini. Mještani su tvrdili da su pećinu koristili i monasi za isposništvo. Hrtar nije arheološki istražen, nije poznato kada je tvrđava Hrtar izgrađena. Grad se ne spominje u pisanim dokumentima jer nije ima veći strateški značaj. Zna se da je pripadalo vlasteli Pavlovića. Tvrđava je dio njihovog obrambenog kompleksa na Drini. Pored Višegrada, deset kilometara sjevernije od Hrtara, u blizini ušća Žepe u Drinu, je Vratar, na istoku Dobrun, a južno, na ušću Lima u Drinu tvrđava Brodar. Turci su ga zauzeli 1463. godine. U Hrtaru je sjedište nahije koja se spominje od 1469. do 18. stoljeća. Tu su Osmanlije zatekle trg (s 81 obitelji i 20 nepoženjenih) i skelu. Neovisno o izgradnji novoga mosta u Viđšegradu, skela kod Hrtara u Starom brodu se zadržala još dugo vremena, a spominje se i u ratnoj godini 1942. godine. IZVOR Hrtar (Višegrad). wikipedija (bs) |
Zanimljivost
Spisatelj Ivo Andrić u Nobelovom nagradom nagrađenom romanu "Na Drini ćuprija" pisao je i o skeli kod Hrtara kojom su se prebacivali ljudi i roba preko rijeke Drine. LITERATURA
Pavao Anđelić: Hrtar, Višegrad. Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom III, Zemaljski muzeJ Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988., str. 99. |
|
Вишеград: Стари град Хртар / Višegrad: Stari grad Hrtar
Autor: Bogdan Marić Datum objave: 28.2.2023. Opis. "Тврђава Хртар налази се 13 километара сјеверно од Вишеграда у Републици Српској, БиХ. Смјештена је на обје стране ријеке Дрине при чему је значајнија фортификација на десној обали. Основна намјена Хртара је заштита тамошњег прелаза преко плићег дијела корита Дрине. На лијевој обали Дрине су остаци тврђаве са најмање двије куле, а која је контролисала и пут према Жепи, низводно низ Дрину. На десној обали Дрине, високо на гребену су остаци бедема и три округле куле. У оквиру бедема се налазе остаци дугуљасте зграде која је највјероватније служила за смјештај посаде. Највећа кула је имала пречник од око 7,7 метара, а дебљину зида око 1 метар. На тој страни налази се неколико мањих пећина а најнижа је кориштена као спремиште и простор за надгледање прелаза на Дрини. Хртар није археолошки истражен. Није познато када је тврђава Хртар изграђена. Припадала је властели Павловићи. Тврђава је дио њиховог одбрамбеног комплекса на Дрини. Поред Вишеграда, десет километара сјеверније од Хртара, у близини ушћа Жепе у Дрину је Вратар, на истоку Добрун, а јужно, на ушћу Лима у Дрину тврђава Бродар." |
|
IZVORI I LITERATURA
MATARUGA, Milan; MILANKOVIĆ, Đorđije: Prirodne populacije Pančićeve omorike u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina). Glasnik Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, 30. 77-113. (2020) (PDF)
- Sažetak. Rasprostranjenost, brojnost i trendovi su među ključnim podacima potrebnim za definisanje stanja neke ugrožene vrste. Poslije 70 godina od saopštenja Pavla Fukareka (1951), u ovom radu se daje detaljan pregled trenutnog stanja omorike na području Republike Srpske (Bosne i Hercegovine). U periodu 2017–2020. godine autori su obišli sve lokalitete koji su u literaturi navedeni od vremena prvog opisa ove vrste do danas, konstatovali trenutno stanje, predstavili opis staništa, odredili starost i dimenzije, te procijenili brojnost stabala. Istraživanja su vršena na ukupno 40 lokaliteta, gdje je konstatovano da se omorika javlja (u većim ili manjim grupama stabala) na 26 lokaliteta, pojedinačna stabla na 3 lokaliteta, dok na 11 lokaliteta nije pronađeno nijedno stablo omorike. Na kraju je urađena klasifikacija svih lokaliteta u zavisnosti od brojnosti stabala i fiziološkog stanja sa ciljem definisanja prioriteta u daljim aktivnostima na očuvanju ove vrste.
Zvijezda (planina). Wikipedija
